Ignjovski pronašao zanimljiv "lek za dušu" i iskoristiće ga u humanitarne svrhe (FOTO)

U Nemačkoj niko ne može da mu izađe na crtu. Aleksandar Ignjovski (29) već 11 godina igra u prvoj i drugoj Bundesligi, što govori o postojanosti i kvalitetu. Bilo je uspona, padova, povreda, ali trenutno u Holštajnu iz Kila doživljava drugu mladost.

Rođeni Pančevac, koji je mogao da igra za Makedoniju, a izabrao je Srbiju (sve mlađe selekcije, 12 mečeva za „orlove“), u vreme koronavirusa vratio se staroj ljubavi - slikarstvu.

- Odjednom se pojavilo mnogo slobodnog vremena, a pošto su deca već porasla, ponovo sam se dohvatio štafelaja, kičice i boja - ekskluzivno za „Alo!“ kaže fudbaler, koji ima neobičnu pasiju.

 Da li ste školovani ili amaterski slikate?

- Imam određeno predznanje i žicu. Na Zvezdari, u “Tehno artu” sam završio za juvelira umetničkih predmeta. Davno je to bilo, fudbal me je odveo na drugu stranu. Ne žalim, ali je ostala ljubav prema umetnosti. Crtanje, slikarstvo, vajarstvo... Radio sam kredom, pastelnim bojama...

Gde su ti radovi?

- Poslednji je u Nemačkoj, ostali su u Pančevu. Neki su kod roditelja, ostali su u mojoj kući.

Dovoljno za izložbu?

- Ako bih se potrudio, klasifikovao i pronašao nekoga da sve pripremi, zašto da ne. Zamisao je da izložba bude prodajna, a da sav novac ide u humanitarne svrhe, kao pomoć najugroženijoj deci.

Postoji li psihička priprema na početku izrade slike?

- Da, s obzirom na tto da sam ispao iz ritma. Ko zna koliko nisam crtao. Dobro je biti školovan, ali ništa bez vežbe i stalnog usavršavanja. Opustim se, pustim prikladnu muziku i kada počnem da crtam, svi problemi nestanu kao rukom odneseni.

Kakve su recenzije?

- Lagao bih ako bih rekao da mi ne prijaju pozitivni komentari. Nemcima je zanimljiv spoj slikarstva i fudbala. U klubu znaju za moju pasiju, ali ne pričamo o toj temi. Od supruge i dece, koja radoznalo gledaju stvaranje dela, imam najveću podršku.

Život van fudbala?

- Najviše se družim sa saigračem Darkom Todorovićem, koji je rodom iz BiH. Kad god se ukaže prilika, roštiljamo kod njega jer ima dvorište. Uvek je dobro imati nekog svog - zaključio je Ignjovski.