Rak nije bio jači! Legendarni fudbaler preživeo sodomu i gomoru: Ponekad pomislim "Vratio se"

Italijan (55) je dva puta pobedio rak gušterače, ali mučio se dok su mu telo opustošili hirurgija, hemoterapija i radioterapija.

Vijali je tokom borbe nosio debele džempere ispod majice dok je radio na italijanskoj televiziji, kako bi izbegao bilo kakva znatiželjna pitanja zbog svog šokantnog mršavljenja. Dok je Vijali priznao da je oduševljen što cse oporavio i vratio mišiće, strahuje od recidiva.

U razgovoru za Tajms, Vijali je rekao:

"Fizički se dobro osećam. Mislim da sam dobio na mišićima. Radim svaki drugi dan sa suprugom, ali još uvek sam veoma uplašen i veoma zaokupljen. Jedna stvar koja će vam biti potrebna dugo da se oslobodite je onaj osećaj, kad god se probudite ili zaspite sa malo boli u stomaku ili glavoboljom ili malo temperature, da pomislite 'Bože, vratio se'.Vi ste krhki. Nikad se ne zna dok ne prođe nekoliko godina bez ikakvih problema."

Vijali, koja je oženjen za Britankom Ketrin i ima dve kćeri tinejdžerke, rekao je da mu je porodica dve godine pomagala kroz muke, vraćajući smeh u njegov život. Izgubivši kosu, bradu i obrve nakon hemoterapije, Vijali je nastavio:

"Kćeri su mi pomogle. I supruga mi je savetovala koja šminka izgleda bolje Smejali smo se. Moraš da se smeješ, da nađeš smešnu stranu."

U svojim najmračnijim trenucima Vijali je rekao da se skrivao u kupatilu i plakao dalje od porodice kako ih ne bi opterećivao. Italijan je dodao da se plaši da će njegovi roditelji morati da urade ono što niko od roditelja nikada ne bi smeo - da sahrani sopstveno dete. Kroz svo bolno putovanje i patnju, bivši napadač Čelsija čitavo je sagledao stanje filozofski, koristeći to kao izgovor za poboljšanje.

"Niko ne želi tako nešto, ali kada se to dogodi, na to morate gledati kao na priliku da se bolje upoznate, onakav kakav ste i kakav želite da budete u budućnost. Neizbežno je da saznate o svom istinskom ja. Bilo je toliko toga što sam shvatio da moram da radim, da pokušam da se poboljšam. Okrenuo sam se meditaciji. Nikada ranije nisam meditirao. Voleo bih da sam počeo kad sam bio fudbaler ili još važnije kada sam bio menadžer. Možda bi me spasilo ludila. Naravno da smo svi ljudi. I dalje se mogu uznemiriti zbog nečeg trivijalnog. Ali sam svestan da je to trivijalno. Pažljivost je veoma bitna. U početku je bilo teško. Sada je volim. Čujem kako ljudi kažu 'borba sa rakom', to nije bitka za mene. To je više poput putovanja. Ja to doživljavam kao putovanje sa neželjenim pratiteljem i želim ga nadmašiti. Shvatam da sam daleko od savršenog i imam toliko toga da radim, ali nadam se da bez arogancije, neko može pronaći nešto inspirativno u mojoj priči i o drugima o kojima sam pisao", izjavio je Italijan.