Pustićemo unuku Indiju da nas sve pobedi za Uskrs!

Ž. Vujičić

Sport

2020-04-16 21:53:28

„Proslavićemo praznik u kućnom ambijentu skromno, ali kako dolikuje. Starija unuka će pomoći babi, tetki i mami pri farbanju jaja, a mlađa još samo guguče“

Dragan i Snežana Stojković, Foto: ALO! Dejan Briza

To što se, nažalost, ne može u crkvu na Vaskrs ne menja ništa u mojoj glavi. Praznik je kad si sa porodicom.

Dragan Stojković, jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena, poručuje ovo za „Alo!“ iz Pariza, gde se zatekao po napuštanju Kine i pred dolazak u Srbiju. Iščekujući kraj pandemije koronavirusa ili, kako nam kaže, ovog ludila, legendarni Piksi je sa suprugom Snežanom i ćerkom Andreom, u blizini je i sin Marko, kao i mlađa ćerka Anja sa svojom porodicom.

- Fenomenalna stvar, ako tako smem da kažem, koja je mogla da nas zadesi u ovo ružno vreme je da smo na okupu. Uželeli smo se jedni drugih, a ovde smo svi na 200-300 metara. Viđamo se svakog dana. I super se slažemo. Niti se ko svađa, niti ko podiže ton - ističe Stojković u vaskršnjem broju našeg lista.

U rašlje Simoviću, ala sam pogodio

Rođeni Nišlija nas uverava da u ovo doba bez fudbala ne gleda stare utakmice.

- Pogledam video-klipove koje mi šalju prijatelji. Uglavnom su to golovi koje sam postizao u Radničkom. Kad sad to vidim, izgleda fenomenalno. Klinac da gol Hajduku za pobedu od 1:0, u rašlje Simoviću, pa Dinamu, takođe na „Čairu“, pa Partizanu na JNA za pobedu od 2:1... Zatim oni hit golovi u Kupu UEFA. Ta svedočanstva me vraćaju u godine kad sam počinjao fudbalski život koji niko ne može da mi oduzme. Stvarno sam nešto postigao.

Indija ili Kasija, koja unuka više voli dedu?

- Indija je velika, razume sve, s tri godine govori srpski, francuski i engleski. Neverovatno. Kasija će za dva meseca napuniti godinu, čekamo s nestrpljenjem taj rođendan. Ona samo guguče, baš je dobra beba.

Porodica Stojković na ćerkinom venčanju, Foto: Alo/Marko Metlaš

Spremate li se za praznični porodični ručak?

- U prošlu nedelju smo bili kod ćerke Anje i zeta na ručku, spremila je predivan ručak, a u ovu nedelju, na Vaskrs, ručak je kod nas. Proslavićemo praznik u kućnom ambijentu skromno, ali kako dolikuje. Voleli bismo da se može i u crkvu, ali...

Ko će pobediti u tucanju jajima? Indija?

- Normalno. Kao što su i nas puštali da pobeđujemo. Indija će svakako pomoći babi, tetki i mami pri farbanju jaja, voli da učestvuje u takvim poslovima. To je zapravo najveća snaga i radost svakog čoveka - zdrava i čvrsta porodica.

Srbija ima selektora, podržimo tim da bismo konačno otišli na EP

Kad god se pokrene priča o smeni selektora „orlova“, Dragan Stojković dođe u prvi plan. Ne svojom voljom, kako nam kaže, a pričao je i ranije za „Alo!“ (Pa ne radim u Kini za kikiriki).

- Orijentisan sam na rad u klubu, a posao selektora je drugačiji od posla klupskog trenera, kome adrenalin skače svakodnevno. Uostalom, imamo selektora. Kokeza (predsednik FSS-a) znao je moje mišljenje pre nego što je postavio Tumbakovića. Dakle, imamo selektora, imamo igrače, imamo te dve utakmice u baražu, nadam se dve, i hajde da svi podržimo ekipu. Ja to uvek radim, to je moja zemlja, moja reprezentacija. Samo da konačno odemo na to evropsko prvenstvo.

Pa možemo li? Poslednje naše EP (2000) bilo je kad ste vi bili daleko od toga da postanete deda...

- Nema tu pametovanja, mora da se dobije Norveška, koja nije velesila, ali ni ekipa za potcenjivanje. To što su šanse možda 50:50 ne znači ništa ako imamo cilj. Moramo da pobedimo u Oslu.

Možda iz slobodnog udarca, kao onomad kad ste dali gol baš tamo (pobeda 2:0) u kvalifikacijama za SP?

- Čim sam šutnuo, znao sam da će ući. Video sam da golman kasni, ali lepo se bacio i napravio fotografiju za uspomenu. Neka bude tako, da nam jedan slobodnjak donese pobedu - kaže Piksi.

Ovo je pitanje života ili smrtiKako se sačuvati u ovo zlokobno vreme?

- Ljudi moraju da shvate da ako im je stalo do života, do najmilijih, prijatelja, komšija, poštovanje mera je obavezno. Izolacija je takoreći spas. Disciplina i odgovornost moraju da budu prisutni svakodnevno, iz minuta u minut.

Koronavirus je nametnuta životna tema broj jedan, kada će prestati da to bude?

- Fascinantno je kojom brzinom je cela planeta zaražena. Šta je uzrok, ne znam. Da li su opravdane teorije zavere, da li je ovo nastalo u prirodi ili je veštački stvoreno, da li su laboratorije odigrale ulogu, običan svet to ne zna. Ali svi vidimo da ljudi umiru, i to mnogo. U Francuskoj ima gotovo 15.000 preminulih, to je zabrinjavajuća brojka, kao i u Americi, Italiji, Španiji... Ne znam kada će prestati. Bojim se da ni stručnjaci to ne znaju precizno.

Pobediće Miha svoju muku

Stojković je, kaže, na vezi sa svojima.

- Dika (Stevan Stojanović), Mrkela, Mare (Slobodan Marović), Žile (Bratislav Živković), Driza (Miloš Drizić), Dejo (Savićević), Peđa (Mijatović)... Čujem se naravno i s prijateljima koji nisu iz fudbala. Razmenjujemo mišljenja i čekamo da ovo prođe. Čujete li se s Mihom? - Pokušao sam, nije se javljao, pa sam mu poslao poruku. Ima on muke i bez ovoga. Nadam se da će sve to prebroditi.

Da li strahujete od nepoznatog?

- Ja lično ne osećam strah. Naravno, poštujem mere koje važe ovde u Parizu, gde nas je ovo zateklo nekoliko dana pre planiranog dolaska u Beograd. Disciplinovan sam, to sam uvek i bio.

Jesu li Francuzi disciplinovani? U Srbiji imamo slučajeve da čak i sportisti krše pravila, a morali bi da budu primeri?

- Čudno mi je to da ljudi, ko god da su, čime god da se bave, ne poštuju mere koje je Vlada donela. Da li je u pitanju sportista, ugostitelj, umetnik, svi moraju da shvate da je ovo pitanje života ili smrti i da se mora igrati po pravilima. Doduše, i kod Francuza se tu i tamo pojavi slučaj nediscipline. Valjda ne mogu da izdrže taj psihološki teret zatvorenosti u domu. Ali zato, kad budu uhvaćeni, plate veliku kaznu.

Kolačići Anje Stojković, Foto: Instagram

Anja pravi kolače za lekare

Piksijeva mlađa ćerka Anja, majka Indije i Kasije, priključila se organizaciji koja lekarima i medicinskim sestrama dostavlja kolače u bolnicama.

- Vrlo je kreativna. Lepo slika, šije, sad je u fazi pravljenja kolača. Svakog dana nešto napravi, a to izgleda lepše uživo nego na fotografiji. Verujte.

Imam super dil s Gvangdžuom

Kako majstor fudbala koji je nadmudrio toliko odbrana, golmana, igrača (Martin Vaskez još donosi burek), sada mora da miruje?

- Aktivan sam dovoljno, koliko mi treba. Imam sreću da živimo na lepom mestu, pored Avenije Foš, oko koje su travnate površine, pa može da se prošeta, džogira. To je zabranjeno samo između 10 i 19, a pre i posle se može napolje.

Kad ovo prođe, kuda dalje? Možda će Premijer liga najzad dočekati Stojkovića trenera?

- Želim da se odmorim, a i dalje imam super dil s Gvangdžuom. Kad sam odlazio, imao sam ugovor na još dve godine. Polako, nema žurbe...

Zašto je onaj na Instagramu važniji od običnog čoveka

Aktuelna borba protiv pošasti zvane koronavirus mogla bi da bude velika škola za čovečanstvo, smatra Stojković.

- Ljudi će u budućnosti morati da budu pošteniji, moraće da ih krase dobre osobine. Činjenica je da se sada živi u dobu u kojem su Instagram i Tviter važniji od svega. Nema komunikacije, nema prisnosti, telefon je najbolji prijatelj, a to ne valja. Ja to inače ne pratim, ali kad slučajno vidim, nije mi dobro. Zašto je važan taj koji nešto objavljuje? Šta je to uradio u životu da je toliko bitan? Koja su to merila? To mi nije jasno i nikad neće biti.

Žalite li za Kinom?

- Još letos sam doneo odluku da ćemo se rastati na zimu, na kraju sezone, a zbog ove aktuelne situacije ispalo je da je tajming bio odličan. S profesionalne strane sam prezadovoljan urađenim. Kad neko tamo ostane trener pet godina u jednom klubu, komotno mogu da mu dignu spomenik.

Dragan Stojković sa porodicom, Foto: Privatna arhiva

Čujete li se s nekim iz kluba?

- U kontaktu sam sa pomoćnicima u stručnom štabu, kineskim trenerima. Kažu mi da je situacija u državi mnogo bolja, onaj talas ludila je prošao. Bili su u Dubaiju na pripremama, vratili se, ali još ne znaju kada će im početi prvenstvo. Ne igraju ni prijateljske utakmice. Da sam ostao, strašno bih se nervirao zbog posla, a još više zbog porodice. Na sreću, moja porodica i ja smo sad zajedno.

Koleno me je sprečilo da budem najbolji u Evropi!

Dok lopta miruje, rade se ankete (u „Markinoj“ Zvezdin tim iz 1991. je treći najbolji svih vremena!), prave se razni izbori, kao na primer onaj sa najboljim fudbalerima koji nemaju trofej Kupa/Lige šampiona.

- Pa ja imam Kup šampiona, 1993. godine. Bio sam u Marselju, ali nažalost nisam igrao zbog povrede kolena. Tri operacije, dug oporavak, visila je nad glavom i opasnost da tada završim karijeru... Da nije bilo te nesreće, osećao sam se tako moćno, da sam siguran da bih bio najbolji fudbaler Evrope! - ističe danas 55-godišnji Stojković.

Deki je dobitak za naš fudbal

Stojkoviću je, kaže, drago što je Deki Stanković trener Crvene zvezde.

- Verujem da će uspeti. Ima dobru ekipu, dobre igrače, veliku bodovnu prednost, nema problema da na kraju bude ispred Partizana, kao što i jeste sada. Kasnije bi trebalo da bude prepoznatljiv po nečemu, da li po napadačkoj ili defanzivnoj igri, trebalo bi da ostavi pečat, a mora da bude spreman i na padove. Svakako je mnogo dobro za srpski fudbal da takvo ime radi u njemu.