Otkrio ključnu razliku između Srbije i Hrvatske: Ako možeš da igraš - igraćeš za reprezentaciju, a ne da ti otkazuješ kad želiš

Počeo je sezonu u engleskom premijerligašu VBA, nastavio u kineskom Peking Guoanu, a dušu je otvorio za srpski "Nedeljnik".

Slaven Bilić, otvoreno o svemu.

Prvo o Hajduku:

- Činjenica je da su u Splitu najveće tri stvari – Sveti Duje, Marjan i Hajduk. Ne nužno tim redom, Hajduk je uvek na prvom mestu. Kad si dete u Splitu sedamdesetih godina, ti nemaš ovo što današnji klinci imaju pred sobom, imaš Zagora, Velikog Bleka ili Princa Valijanta, Alana Forda, svejedno, školu i Hajduk.

Hajduk na prvom, a na drugom mestu je... 

- Hrvatska. Ili je možda bila i na prvom. Mi smo tako vaspitani, tako su nas učili otac i njegovi prijatelji. I kada smo birali klub, bilo je tako – prvo Hajduk, pa onda opet Hajduk, pa još jednom Hajduk, pa deset mesta prazno, pa Dinamo. Nikada derbi između Hajduka i Dinama i Hajduka sa nekim drugim klubom nije bio isti. Uvek je na tim drugim utakmicama bilo još nečeg.

Hajduk i samo Hajduk. Onda je njegov najveći rival sigurno bio vrlo zapažen.

- Zvezda je bila najveći Hajdukov rival i toj se utakmici čitav Split najviše radovao. Naročito kada se igra na Starom placu ili na Poljudu. Bila je posebna stvar pobediti njih, a ja sam svoj debi pred domaćim navijačima imao upravo protiv Zvezde.

Hajduk je upravo Zvezdi na Marakani 1991. uzeo Kup Maršala Tita. Trofej nikada nije vraćen. Tokom rata krili su ga po Splitu.

- Nismo tada došli sa cvećem, ali jesmo sa nelagodnošću ili makar nekim osećajem neprijatnosti. Za tih se mesec dana desilo mnogo više stvari nego za prethodnih deset godina. Više nije bilo samo Borovo, nego i Plitvice i barikade u Kninu, grozne stvari su se dešavale, a mi smo dolazili, što vi Srbi kažete, mečki na rupu. Špaco Poklepović je pred utakmicu citirao onaj deo iz Biblije – ako vas udare po jednom, vi im okrenite drugi obraz. Počinje utakmica, seva na sve strane, vidim ja, dobri moj Špaco, ništa od tvoje Biblije. I kad se zakuvalo, Binić, misleći da je nama trener i dalje Skoblar, u želji da vrati neki dug iz Kupa, nokautira Špacu, valjda najmirnijeg čoveka na stadionu.

Dotakao se razlika između reprezentacija Hrvatske i Srbije.

- To što se vama događa sa reprezentacijom i Savezom, to u Hrvatskoj nema teorije da se dogodi, zato što je od samog početka stvar postavljena vrlo jasno. Od okupljanja 1994, kada smo razgovarali sa nekim ljudima iz vojske, koji su nam rekli da se i mi borimo za Hrvatsku, ali na drugačiji način, pristup je uvek bio isti. Danas neki hrvatski košarkaš sa 21 godinom kaže: "Znaš, neću da igram za reprezentaciju, hoću da se posvetim klubu." Pojedini igrači iz naše ekipe nisu smeli da se oproste od reprezentacije posle prvenstva u Francuskoj. Ne može, majstore, ako možeš da igraš fudbal, igraćeš za reprezentaciju, a ne da ti otkazuješ kad hoćeš - naveo je Bilić za "Nedeljnik".

BONUS VIDEO: