Drhtavim glasom srpski stručnjak prvi put progovorio o smrti majke, u ovakvom izdanju ga nikad nismo videli!

Trener Vojvodine je govorio o svojoj majci, smrti, životu, ali i ostalim temama: 

"U meni se onda probudi zver. Pazi, nije nimalo lako slušati sve one ljude kako ti se smeju u lice tokom utakmice. Al' ja onda dobijem neku neverovatnu snagu da se pretvorim u nešto što nisam. Kada sebe vidim posle toga, bude me sramota, ali to je neka energija u meni, otkud znam".

Trener Vojvodine se prisetio smrti svoje majke:

"Imao sam 15 godina kada sam ostao bez majke. Nje se uvek setim, moje dobre Dobrile. Radila je u bolnici, ustajala svako jutro pet, spremala nam ručak svaki dan, prala veš, peglala naše stvari, brinula o bratu, ocu i meni, nikad se nije desilo da nas uveče ne uspava... Živela je sa nas tri muškarca, za tatu Borisava, brata Aleksandra i mene. Pomagali smo mi njoj, ali ona je bila stub kuće", rekao je Lalatović, i otkrio da su u "40 kvadrata s njima živeli još deda i baba".

O smrti svoje majke je prvi put progovorio:

"I sad, 28 godina kasnije....".

"Imali smo psa i trebalo je da mu prenesemo kućicu na terasu, ali nije moglo nikako nego kroz prozor. I, mama, da nam pomogne, podigne kućicu i oseti bol ispod pazuha. Ode na pregled i tamo joj kažu da ima rak dojke. Nisam tada bio svestan šta to znači. Rak dojke!? Nemam pojma o tome. Tek posle godinu dana sam shvatio koliko je to opaka bolest. Majka se operisala i krenula na hemoterapije, bila je u Francuskoj na zračenjima, sećam se da joj je opala kosa... To nikad neću da zaboravim. Oporavi se ona nekako i vrati se na posao medicinske sestre. Mi smo joj svi govorili da je još rano".

Nakon što se oporavila, usledila je nova nesreća:

"Naiđe nova nesreća. Mama dobije rak kostiju i padne u krevet. I mnogo se namučila. I te slike, kad se ona muči, ta njena bol, meni su ostale u sećanju.... Nije mogla da se kreće. Brat i ja smo je kupali uljem. Stavimo krpu, uspemo ulje i trljamo joj kožu. Koža joj se sušila, pa smo joj trljali kožu. Eto, stvarno ti kažem, ovo prvi put pričam, vidiš da su mi oči pune suza...", otvorio je dušu Lalatović, govoreći drhvatim glasom.