Namibijac uživa u Zemunu: U Srbiji sam PRVI PUT VIDEO SNEG! Lepa vam je zemlja, ali su naše žene lepše

 

 

 

Namibija. Zemlja dijamanata, opasnih životinja i pustinja. Kažu, posle Sahare, najnepristupačnija, najteža teritorija za opstanak.

Možemo reći da je prvi Namibijac koji je došao u Srbiju da se bavi sportom fudbaler Zemuna Hendrik Somaeb (26). I to radi sasvim korektno, u skladu s timom za koji igra. Ove sezone je na deset utakmica postigao dva gola, a igra na poziciji ofanzivnog veznog. Došao je iz namibijskog kluba Blu voters i odmah stekao simpatije zemunske publike. Osim u matičnoj zemlji, oprobao se još u južnoafričkoj ligi, koja je, kako kaže, za nijansu slabija od srpske.

- Nivo fudbala je sličan, ali je srpska liga ipak zahtevnija. I taktički je bolje postavljena. Ostalo je, manje-više, isto - rekao je Hendrik za „Alo! Sprint“.

Kada priča, Hendrik ima britanski naglasak, ali treba reći da je Namibija bila dugo nemačka kolonija, sve do kraja Prvog svetskog rata, kada je Južna Afrika porazila Nemce i preuzela kontrolu kad Namibijom, uz pomoć Velike Britanije.

- Da, mi u Namibiji znamo engleski, moje ime je engleskog korena, a iskreno da vam kažem, voleo bih da se oprobam i na Ostrvu jednog dana. Međutim, moja omiljena zemlja nije Engleska, već Škotska. Volim Seltik, njihov sam fan - dodaje on.

Hendrik kaže da je vrlo brzo zavoleo i Srbiju.

- Lepo mi je ovde. Sasvim slučajno sam došao kod vas. Moj menadžer je poslao video-snimke Milošu iz Srbije, koji me je video, dopalo mu se kako igram i odlučio je da me dovede u Zemun - rekao je Hendrik, verovatno aludirajući na Miloša Kruščića, tadašnjeg trenera Zemuna.

Dok smo razgovarali s Namibijcem, Beograd se zabeleo. To je ostavilo jak utisak na njega.

- Video sam sneg jednom u Južnoj Africi, ali nije bio ni izbliza kao ovde. Mogu vam reći da je ovo moj prvi pravi sneg! Ne volim hladnoću, Namibija je topla, ali ume da zahladni zimi i kod nas. Voleo bih da ostanem u Srbiji, ali nikad ne znate šta nosi budućnost. Imam 26 godina, moj cilj je da kad završim karijeru, postanem trener.
Ljubitelji avanturističkih kanala na kablovskim operaterima mogli su da gledaju popularnog Irca Bera Grilsa kako traži hranu i vodu u Namibiji i kako izgovara da mu je ta zemlja jedna od najtežih za preživljavanje.

- Srećom, nisam imao dodira mnogo s divljinom Namibije. Ima nas 2,6 miliona, mala smo zemlja, ali je prostor veliki. Istina je da sam ipak imao bliski kontakt s divljinom, tačnije sa zmijom otrovnicom. Prošla je pored mene, ali nije bilo problema. Naša zemlja je bogata dijamantima, prosek plate nam je oko 250 do 300 evra.

Najpoznatiji Namibijac je Frenki Frederiks, bivši šampion sveta u atletici na 200 metara.

- Frenki je veliko ime kod nas, ali i u svetu. Međutim, nije atletika najpopularnija. Kao i kod vas, moji zemljaci žive za fudbal.

Hendrik je ponosan otac dve devojčice, koje su sa suprugom ostale kod kuće.

- Kada dođem u Namibiju, pričam im da je Srbija lepa zemlja. Nije previše skupa, a ljudi su dobri i srdačni. Ali, moram se pohvaliti da i mi imamo čime da se podičimo, a to su prelepe žene.

Za kraj, stigli smo i do muzike. Fudbaleri vole da odvrnu narodnjake u svlačionici, ali to Somaebu uopšte ne smeta.

- Ne, vaša muzika mi je čak simpatična. Nije loša. Jedino za šta mogu da se požalim jeste vaš jezik. Previše mi je težak, neke reči ne mogu ni da izgovorim. Naš jezik se zove damara - zaključio je Hendrik.