Najveći pritisak je bio u Vojvodini, gde su nas čak i za remi kažnjavali!

Ostrvski mediji su prethodnih dana pisali o tome kako je moguće da je Sautempton tek tako pustio srpskog reprezentativca prethodnog leta. Tadić je otkrio da je to ipak bila samo njegova odluka.

„Bilo je priče sa Ajaksom i pre, a posle Mundijala se sve finalizovalo. Prvo da kažem da Sautempton nije želeo da me pusti. Hteli su još da ostanem. Kad se pojavio Ajaks, prvo su to bili Mark Overmars i Henk Feldmate. To je čovek koji danas radi u Ajaksu, a mene je pre doveo u Groningen. Sada je glavni skaut Ajaksa. Ima strašno oko. U Groningenu je bio sportski direktor, doveo je Luisa Suareza, Matavža, sve njih. On i njegov asistent. On i Overmars su prvi došli u Sautempton. Pričali smo, rekli su mi da žele da me dovedu, a ja sam uvek voleo Ajaks koji je veliko ime, stariji to znaju. Hteo sam da idem iz Premijer lige po svaku cenu i to sam rekao agentu. Pojavio se Ajaks i kad sam čuo kakve mi uslove nude, kakva je priča, kakav projekat spremaju, šta hoće da urade, rekao sam menadžeru da hoću samo tamo i nigde drugde.“

Rekao je da se igrač zasiti i da mu je telo bilo u bolovima posle svake utakmice:

"Četiri godine sam proveo tamo. Postigao sam najbolje moguće s tom ekipom. Bili smo šesti i sedmi, to su najbolji rezultati u istoriji kluba. Iako sam ubeđen da je trebalo da budemo i među prva četiri, jer smo u mojoj prvoj godini na polusezoni bili treći, ali imali smo kasnije mnogo povreda… Premijer liga jednostavno cedi igrača. Taj intenzitet, nema zimske pauze, mnogo utakmica… Svaka je bukvalno kao rat. Nisi zaštićen. Ovde sada igram Ligu šampiona, igram Erediviziju, za reprezentaciju, a ne pamtim kad sam led stavio na nogu. Tamo posle svake utakmice ne znam gde više da se uhvatim, tri ili četiri udarca. I to baš posle svake! Dosadi ti s vremenom" – priznaje Tadić.

Iako mu je Ajaks najveći klub u karijeri, Dušan ističe da je najveći pritisak imao dok je igrao za Vojvodinu za vreme Bate KAN-KAN.

"Naravno da mi je Ajaks najveći klub, ali ne oseća se pritisak. Najjači pritisak koji sam ja ikada imao je bio u Vojvodini. Ubeđen sam da smo mi u to vreme imali veći pritisak od Zvezde i Partizana. Ubeđen sam. Pokojni Bata, tada, ta vremena, ma to je bilo… Imali smo sastanke pre, posle utakmice. Mi da izgubimo od Zvezde ili Partizana? Onda smo automatski kažnjeni! Kazna, karantin, to je smak sveta. Morali smo da ih pobeđujemo, nije bilo: ,,Idemo da igramo sa njima”. Nego si dobijao kaznu za nerešeno. Svaka utakmica je bila tenzija, pritisak. Ali dobro, lepo je imati i taj pritisak, mada mi kao nacija malo preterujemo. Kao da će vreme stati ako se izgubi" – rekao je Tadić.

Kada su ga upitali o reprezentaciji, sa kojim stavom treba ući u utakmice, izjavio je:

„Treba da budemo optimisti, ali treba da budemo i skromni, pa iz skromnosti da idemo dalje. Tako smo se plasirali na Svetsko prvenstvo. Nas niko nije gledao kao favorite, videli su nas kao autsajdere. I sad treba da bude tako. Jer nama je uvek to bio problem, kod nas nema balansa. Ili smo najbolji ili smo najgori. Zato je najbolje da ideš iz skromnosti. Idemo svaku utakmicu 200 odsto, pa ćemo videti ko će biti bolji. A učinićemo sve da se plasiramo na Evropsko prvenstvo.“