Na Marakanu je došao tramvajem, a onda postigao 2 gola Realu iz Madrida!
Zvezdina zvezda se prisetila čuvene priče.
youtube/printscreen
Od svoje 14 godine igra za Crvenu zvezdu, a ljubav prema klubu iz Ljutice Bogdana nikada niko nije mogao da mu ospori. Gostujući u emisiji "Sport Light" na Sportklubu, Vladimir Petrović Pižon prisetio se jedne jako zanimljive utakmice.
Tada je legendarni fudbaler stigao na Marakanu tramvajem, a onda u prijateljskom okršaju spakovao dva gola velikom Real Madridu u pobedi od 4:1.
- Imao sam 17 godina tada, normalno je bilo. Nisam verovao da ću da igram jer znam da kada Miljan pravi trening pre utakmice, on uvek postavi igrače kako će da igraju predstojeći meč, a ja sam tada tek počeo da igram.
- Prošlo je možda mesec dana. Tu je bio Cole Janković, koji je bio fenomenalan igrač. On je igrao na poziciji desnog krila. Bio sam na treningu, ali mi je Miljan rekao da sednem sa strane sa pokojnim novinarom Ljubišom Vukadinovićem, da sa njim malo popričam i da onda uđem na teren - rekao je Pižon.
- To je trajalo, trening se završio, a ja nisam ušao. Odmah sam mislio da neću da igram. Otišli smo kući tramvajem, a neki su otišli kolima. Stariji su imali kola, a ja sa 17 godina nisam ni vozačku mogao da imam - prisetio se Pižon i dodao:
- Kada sam se probudio ujutru, bilo mi je dosadno, nisam imao šta da radim i pomislio sam da odem da igram košarku, da mi prođe vreme. Posle toga sam ručao kod kuće, peške otišao od Gradske bolnice do Vuka i tramvajem na stadion. Nikad neću zaboraviti, imao sam tada neki kratak šorts za fiskulturu.
- Gledam ja moje noge i kažem sebi: ‚Gde ja da igram sa ovim ljudima‘, noge kao pritke. Kada sam stigao na stadion, imali smo sastanak. Miljan kada drži sastanak, to je kao Sorbona – kako da igramo, šta da radimo, sve. Kada je prozvao moje ime ja sam se presekao.
- O Miljanu Miljaniću bih mogao da pričam satima, kakav je vizionar on bio. Bio je izuzetan trener. Branko Stanković je bio odličan na svoj način. Vujadin Boškov i Ivić takođe. Svako ima svoj način. Imao sam sreće da sam bio i kod Stankovića.
PROČITAJTE JOŠ: