Morao sam zbog srpske simbolike da podignem tri prsta!

„Kada podvučem crtu ovo je sigurno moja najvažnija partija u karijeri, sigurno i najbolja u ovogodišnjem prvenstvu Španije. Odigrao sam svega šest mečeva, ali pružao sam i mnogo bolje partije. Posebno u Famalikau. Međutim, znam da je Real nešto drugo, da su brojni ljudi u Srbiji i širom sveta gledali nedeljni meč. I da sam mnogima bio „na oku“. Verujem da ću vremenom biti još bolji, jer se i dalje navikavam ono što nosi Primera“, poručio je za Mocart Sport Uroš Račić.

Srpski internacionalac pretrčao je blizu 10 kilometara I da je imao 27 kompletirana dodavanja, što znači samo jedno – da se nije uplašio superstarova u veznom redu Reala i da je hrabro preuzimao odgovornost. Odlično se snalazio u opasnim zonama i preciznim dodavanjima lomio presing šampiona Španije.

„Oduzeo sam mnogo lopti, dobio sam i neke važne duele na našoj polovini. Realno govoreći, defanzivno sam odradio dobar posao. Osetio sam da je to ono veče kada vas lopta sluša, nisam mnogo grešio u pasu. Naravno, voleo bih da u narednim mečevima pokažem sve što mogu. Protiv ekipe kao što je Real to baš i nije moguće. Mnogo vas troše“.

Zanimljivu predigru, bar za Uroša Račića, imao je duel sa Real Madridom. Zbog bolova u kolenu do pred sam početak meča nije se znalo hoće li trener Valensije poslati na teren visokog Srbina. Razum je govorio jedno, ali...

„Bilo je krajnje neizvesno hoću li uopšte igrati. Međutim, Real nam je dolazio u goste. Hteo sam da se nađem u startnoj postavi, makar sa jednom nogom. Kada je meč počeo bio sam pod strahovitim adrenalinom. Nisam uopšte osećao bolove u kolenu, koje sam blago povredio tri dana pred meč. Nije bilo ni umora. Tek kada se emocije slegnu čovek shvati koliko je zapravo umoran. A nije ni svestan toga“.

Negde u finišu meča, kada je pobednik odlučen, jedan detalj otkrio je sa koliko su samopouzdanja igrali momci iz Valensije posle tri gola Solera sa penala. Pokušao je Račić da proda lažnjak Luki Modriću i na taj način sebe nagradi za vrlo dobru taktičku partiju, personifikovanu kroz sjajno stajanje u defanzivnom bloku Valensije tokom drugog poluvremena.

„Na kraju meča sam sa Modrićem zamenio dres. Bila mi je čast da se nadmećem sa takvim asom, verovatno najboljim igračem na svetu na toj poziciji. Šta ću, čovek ne pada na lažnjake. Posle utakmice i Luka Jović mi je čestitao. Isto bih ja uradio da je Real pobedio“.

Malo koji srpski igrač može da se pohvali da je njegov tim spakovao Real Madridu četiri komada.

„Baš nemam ideju ko je od naših igrača ovako ubedljivo uspeo da savlada Real. Ali definitivno ovo je nešto posebno. Ne dešava se svaki dan, imam 22 godine i želim da uživam u svakom trenutku dokle god mogu. Osećaj je sjajan“.