Legendi Partizana i ratnom heroju je igranje za Zvezdu pomoglo da pronađe rođenog brata

Najbolji strelac Večitih derbija sa 13 golova u 14 prvenstvenih utakmica, Marko Valok, nedavno je proslavio 93. rođendan. Njegova životna priča je takva da bi bila velika šteta da se po njoj ne snimi igrani film. Valok je bio aktivan učesnik Drugog svetskog rata, bio je među snagama koje su u jesen 1944. godine oslobodile Beograd, a zatim je postao legenda, ne samo Partizana, već i jugoslovenskog fudbala, a malo ljudi zna da je nosio i dres Crvene zvezde, a to mu je u potpunosti preokrenulo život.

Valok je sa 12 godina počeo da trenira fudbal u podmlatku zemunskog Viteza. Posle dve godine prešao je u Građanski i kao 17-godišnjak odigrao desetak utakmica za prvi tim. U proleće 1944. priključio se Narodnooslobodilačkoj borbi. Kraj rata dočekao je kao pripadnik KNOJ-a i bio na službi u Valjevu, Kragujevcu i Kruševcu.

Kao član fudbalske reprezentacije KNOJ-a, učestvovao je na Svearmijskom prvenstvu, održanom u Beogradu na jesen 1946. godine. Godinu dana kasnije dobio je prekomandu u Beograd radi pohađanja fiskulturne škole Jugoslovenske armije i postao je član Partizana.

Kao izraziti napadač, preciznog šuta, ispoljio je svu golgetersku sposobnost. U primanju lopte od saigrača, uvek je znao da se nađe u pravom trenutku na pravom mestu, a znao je i gde da sačeka loptu. U završnim akcijama, najčešće mu je asistirao Stjepan Bobek, pored koga je dolazio do golgeterskog izražaja.

Valok je bio veliki ljubimac navijača, a posebno su ga zapamtili navijači Crvene zvezde, jer je bio fatalan za njihov klub. Od 25 utakmica protiv "večitih", u prvenstvu, Kupu i prijateljskim, postigao je 24 gola. Bio je akter mnogih velikih utakmica, protiv mađarskog Honveda 1954. godine, po jakoj kiši, pred punim stadionom, Partizan je pobedio sa 3:2, a Valok je postigao pobedonosni gol.

Valok je u Partizanu igrao do februara 1959. kada je završio karijeru. Kao igrač, osvojio je titulu 1949. godine i tri nacionalna Kupa, 1952, 1954. i 1957. Za Partizan je odigrao 470 utakmica i postigao 411 golova. Nekoliko sezona bio je najbolji strelac Partizana. U sezoni 1953/1954 imao je kraći igrački prekid, jer je u to vreme završavao Pešadijsku oficirsku školu u Sarajevu. Za jugoslovensku reprezentaciju igrao je šest puta i postigao tri gola. 

Zanimljiva je i priča kako mu je igranje za Crvenu zvezdu promenilo život i pomoglo da pronađe rođenog brata. Valok je sa komšijama s druge strane Topčiderskog brda išao je na turneju u leto 1954. godine.

- To danas ne može da se desi i mnogi verovatno sada ne mogu ni da pojme da sam ja tog leta nosio dres Zvezde, a na jesen ponovo igrao u Partizanu. To je bilo drugačije vreme. Znalo se da najbolji iz Partizana mogu da idu sa Zvezdom na turneju preko leta i obratno, to je bilo normalno. Želeo sam i da nađem davno izgubljenog brata Josipa u Sao Paolu i tu priliku mi je omogućila ta turneja. Moji roditelji su se početkom dvadesetih godina u nadi za boljim životom odselili u Sao Paolo. Međutim, predomislili su se posle nekoliko godina i vratili u Zemun. Josip je tada bio u ranim dvadesetim godinama i zaljubio se u Brazilku, pa je odlučio da ostane. On se javljao pismima, ali su ona prestala da dolaze početkom tridesetih godina. Majka mi je o najstarijem bratu stalno pričala, mada ja nisam bio ni rođen kad su bili u Brazilu. Potraga nije bila laka, pronašao sam staru porodičnu kuću, ali ne i njega. Na kraju je on mene našao. Video je u novinama da igraju Korintijans – Crvena zvezda, a da u jugoslovenskom klubu igra neki Valok, pa je odlučio da proveri da li smo familija. Pružili smo jedan drugom ruku kao potpuni stranci, ali smo se ubrzo i zagrlili kad smo shvatili da smo braća. Pričao mi je kakav mu je bio život tamo, obećavao da će se vratiti u Jugoslaviju, samo da pozavršava neke poslove, ali na kraju je ipak tamo ostao do smrti - ispričao je Valok neobičnu priču novinarima prilikom proslave 93. rođendana.

Po završetku igračke karijere bio je na dužnostima u JNA. Od 1959. do 1963. godine, u cilju sportsko-tehničke saradnje, proveo je kao fudbalski instruktor u Burmi, gde je bio organizator i operativac škole fudbala armije Burme. Organizovao je kurseve fudbalskih aktivnosti po garnizonima, kao i kurseve za fudbalske trenere, a tri godine je vodio klub "Burmanska armija", sa kojim je osvojio tri uzastopne šampionske titule. Bio je selektor omladinske i A reprezentacije Burme. Bio je čak i sudija na prvenstvenim utakmicama, kao i glavni sudija u finalu Kupa te zemlje. Za zasluge u radu, dobio je više priznanja od burmanske armije, kao i priznanje Fudbalskog saveza Burmanske unije, za rad sa njihovim nacionalnim selekcijama.

Po povratku u Jugoslaviju, bio je trener Partizana u dva navrata. Najpre u jesenjem delu prvenstva 1963, a drugi put 1965. u prolećnom delu, kada je sa crno-belima osvojio šampionsku titulu. Višu vojnu akademiju završio je 1965, a dve godine kasnije, na lični zahtev prestala mu je služba u JNA, u činu potpukovnika.

Od domaćih klubova, trenirao je kruševački Napredak, Mladost iz Smederevske Palanke, užičku Slobodu, Galeniku, Crvenku, Rad, Budućnost iz Podgorice, OFK Beograd, Vojvodinu, Borac iz Banjaluke i Teteks iz Tetova. U SAD je trenirao klub Filadelfija Fjuri, u Turskoj Adana Demir, a u Kuvajtu Sahel Sport klub. U periodu 1977-1978 bio je selektor reprezentacije Jugoslavije.

Kao oficir JNA, dobitnik je brojnih odlikovanja, a takđe dobio je i mnoge sportske nagrade. Marko Valok i sa 93 godine i dalje redovno posećuje svoj najdraži klub Partizan i dolazi na utakmice. Vreme često provodi u ribolovu.