Sada je opasnije u Srbiji nego u Kini!

Posle briljantne igrački-trenerske karijere na Malti Danilo Dončić novi izazov potražio je u Kini.

Stigli ste krajem setembra u Kinu i sve je izgledalo kao u bajci?

- Obreo sam se na Hainan ostrvu na jugu zemlje, poznatom i kao „kineski Havaji“. Imao sam velike ambicije u klubu koji se brzo razvija zahvaljujući talentovanoj deci i omladincima. Na kratko sam bio u Srbiji, a posle toga u karantinu zbog koronavirusa! Sve sam izdržao i stekao pravo da izađem iz stana pošto se situacija stabilizovala-počeo je burnu priču Dončić.

Krajem decembra nastao je veliki prokret?

- Tek što smo trener golmana Baletić, pomoćnik Popović i moja malenkost zasukali rukave mogli su se naslutiti problemi. Krajem decembra bili smo u Beogradu za vreme praznika, jer u Kini nije bilo takmičenja, ali smo se vratili 28. februara na insistiranje gazde kluba.

Direktno u probleme izazvane koronavirusom?

- Već je počeo pakao izazvan koronavirusom. Dnevno je bilo po 2-3.000 zaraženih. Apokalipsa!

A onda?

- Kinezi su korak po korak uspeli da saniraju epidemiju, ali ne lezi vraže nastavila je da se širi po svetu. Još u Beogradu govorio sam šta može da se dogodi. Savetovali su me da ostanem u Srbiji. Rekao sam: „Ljudi, idem tamo gde je sigurno, a vi ostajete ovde gde će tek početi problemi“! Čudno su me gledali, smejali se jer mi uopšte nisu verovali.

Kako se razvijala situacija po povratku iz Srbije?

- Čim smo sleteli odmah su nas uputili u stanove koje smo već koristili. Usledilo je izričito naređenje je da ne smemo da izlazimo iz stana. Šta god da naručimo donosili su nam na adresu i sa te strane ljudi iz kluba bili su korektni. Doktori su dva puta dnevno dolazili u pratnji policije i kontrolisali temperaturu uz opšti pregled.

Najzad ste ugledali „svetlo dana“?

- Sjajan osećaj i nagoveštaj da je situacija pod totalnom kontrolom. Izašao sam ispred kompleksa u kome živim, posle 15 dana, ali moram da naglasim važnu činjenicu. Ostrvo Hainan imalo je najmanje zaraženih koronavirusom u odnosu na čitavu Kinu i to je ubrzalo čitav proces. U našem gradu Ćongđongu nema nijedan slučaj. Jedini se pojavio u gradu udaljenom 30 kilometara, a donela ga je žena koja je stigla iz Vuhana. Brzo su reagovali i sve sanirali.

Kakva je situacija u gradu?

- Život se polako normalizuje iako je i dalje sve mirno. Kinezi su poznati kao disciplinovan narod i strogo se pridržavaju uputstava vlade i zbog toga retko izlaze iz kuća. Tek da nešto kupe, bez okupljanja na javnim mestima.

Pričalo se da nema dovoljno hrane?

- Laž! Hrane u supermarketima ima u izobilju. Bukvalno sve. Isto važi za apoteke. Neki restrani su otrvoreni, a uglavnom ne rade barovi i pabovi. Funkcioniše poneki kafić. Za kineske prilike grad je mali sa 250.000 stanovnika.

I dalje se krećete sa neizbežnom maskom?

- Razlozi su više psihološke prirode. Većina Kineza je uopšte ne nosi. Čak ni starili ljudi. Opušteniji su u ovom periodu.

Podmetnut biohemijski rat

Koji je sledeći korak?

- Čekaju se odluka vlade o prestanku krizne situacije. Još uvek se boje jer nikad se ne zna. Možda se pojavi sličan problem u dugoj provinciji. Koliko vidim dosta smelo se oglašavaju da je u pitanju biohemijski rat koji je Kini neko podmetnuo! Zbog toga se vlada još uvek ne oglašava. U interesu je da ludi budu pripravni i da nema masovnih okupljanja.

Najzad u kontaktu sa porodicom

Standarni problem u Kini je korišćenje društvenih mreža za komunikaciju?

- Ugrađivanjem VPN najzad sam u prilici da kontaktiram i porodicu koja je na Malti. Pre toga bio sam u portpunoj blokadi jer u Kini tehničke stvari ne funkcionišu kao u Evropi, osim uz pomoć vi-čet aplikacije koja nije pod blokadom.

Bez sekunde dvoumljenja

Kakve su bile prve sportske impresije?

- Nestvarne! Glavni teren i šest pomoćnih u sportskom kompleksu sa restoranom, teretanom, akademijom... Kada sam video projekat ni sekundu se nisam dvoumio da se prihvatim posla.