Karijeru sam počeo kao napadač i tek ću davati golove za Crvenu zvezdu!

*Karijeru sam počeo kao napadač

*Rat me je naterao da brzo odrastem

*Nedavno sam s mnogo emocija posetio rodni Knin

*Kao klinac sam prodavao jagode na buvljaku

*Supruga Snežana i sin Filip su mi najveća sreća u životu

Milan Borjan, posle svega dva sata sna, s mnogo emocija, bez zadrške, iskreno priča za „Alo!“ o svim iskušenjima - fudbalskim i privatnim.

Za početak, zanimalo nas je kako se oseća kao strelac, kao neko ko je sa „blata“ stadiona „Parken“ odveo Zvezdu u predvorje Lige šampiona i dvomeč sa Jang bojs...

- Na odbrane sam navikao, ali postići gol u dresu Crvene zvezde je neverovatno, čarobno. Baš mi se osladilo, ali biće ih još, obećavam - u svom stilu, uz osmeh, kaže novi golgeter sa golmanskim rukavicama.

O one tri odbrane u penal ruletu govori smireno, rutinski.

- Kad sam miran i koncentrisan, ne brinem mnogo. Zbog herojske igre čitavog tima dobio sam dodatni motiv. Ispalo je vrhunski, plasirali smo se u plej-of za Ligu šampiona, a već sada imamo u rukama sigurno učešće u grupnoj fazi takmičenja u Ligi Evrope. Idemo dalje!

Najbolji golman Superlige i prošlosezonske grupne faze Lige šampiona ima životni i fudbalski put kao malo koji profesionalni igrač.

Momak rođen u Kninu promenio je čak 13 klubova u karijeri, ali je tek u trećoj deceniji, dolaskom u Crvenu zvezdu, osvojio svet, o čemu je sanjao kao dečak.

- U karijeri sam uglavnom prolazio kroz trnje, ali sam zahvalan i na ovako teškom i napornom putu jer sam spoznao život kroz ovu fudbalsku avanturu. Posle svake prepreke, a bilo ih je mnogo, može dosta da se nauči, ali nikad ne sme da se odustaje. Siguran sam da za rad i trud uvek stigne nagrada - kaže Borjan.

Počeo je u rodnom Kninu, ali već sa sedam godina mu je bilo uskraćeno pravo da mašta.

- Morao sam brzo da odrastem i da se suočim sa ratom, koji je moju porodicu i mene primorao da napustimo dotadašnji život i krenemo ka nekom novom početku. Nedavno sam, posle mnogo godina, sa suprugom otišao u Knin i doživeo emotivne, baš teške trenutke. S druge strane, posetio sam baku, očevu majku. Mnogo mi je važno što je neko ostao u mestu u kojem sam rođen i u kojem sam proveo deo detinjstva.

U Beogradu su ga dočekali nova škola, novi prijatelji, čak i nova pozicija u timu. Od napadača je postao golman?
- Privikavanje je bilo teško, suočio sam se sa novim načinom života, a deda me je odveo u Radnički Jugopetrol.

Pet godina kasnije, nova selidba, nova zemlja, novi jezik, novi ljudi... Pravac - Kanada!

- Ta zemlja mi je pružila mnogo. Pre svega utočište, mir i stabilnost. Dobili smo priliku da ponovo sanjamo i da se borimo za svoje snove. U Kanadi mi je trener bio Urugvajac koji je prepoznao moj talenat. Proveo sam neko vreme u Urugvaju, pa u Argentini, i onda se vratio u Beograd, ovaj put u Rad.

 Zapravo, na Banjici počinje da igra pravi fudbal.

- Rad mi je doneo jednu novu dimenziju u karijeri. Tamo sam dobio mogućnost da se oprobam u Turskoj. Bio je to stepenik više. Veoma zanimljiv period u životu. Dugo mi je trebalo da se naviknem na brz fudbal, kakav se tamo igra. Poslali su me na kaljenje u Rumuniju kako bih bio što spremniji za Sivaspor. Iz Turske nosim predivno iskustvo. Upoznao sam sjajne ljude, sa kojima i danas održavam kontakt.
Bugarski Ludogorec mu donosi prvu titulu u životu.
- Tamo sam dobio priliku da se dokažem i ostvarim kao golman. U nastavak karijere krenuo sam još motivisaniji.

A onda, konačno, ta Crvena zvezda...

- Definitivno, ključni momenat u karijeri. Prekretnica. Ostvarenje snova. Osim fudbalskog uživanja i trofeja, velikih utakmica u Ligi Evrope i Ligi šampiona, pronašao sam nove prijatelje i miran porodični život. Kao najveću životnu sreću doživljavam suprugu Snežu i sina Filipa. Kada sam se ostvario kao suprug i otac, spoznao sam smisao života.

Na pitanje - "šta vam je fudbal oduzeo, a šta dao?", Milan će kao iz topa:

- Ne mogu da kažem da mi je nešto oduzeo, ali bio sam uskraćen za najlepši srednjoškolski život, za druženja, žurke, putovanja, izlaske. Ovaj sport mi je dao mnogo toga, zahvaljujući njemu upoznao sam i svoju suprugu Snežanu, koja je tada takođe radila u fudbalu... Pitaju me mnogi i da li sina Filipa vidim kao fudbalskog naslednika, ali to ne može sada ni da se vidi, tek mu je dve i po, a ne želim ni da mu namećem fudbal kao jedinu opciju. Mislim da je širok dijapazon stvari kojima će Filip moći da se bavi, a Snežana i ja ćemo uvek biti tu kao podrška.

BONUS VIDEO 

Milan Borjan, ekskluzivna ispovest za "Alo!", u dodatku "Sport plus" (u četvrtak na kioscima)