Kad je zagrmelo „Didžej, probudi se“, u tom trenutku sam mogla da umrem (FOTO)

„Reči su lek duši koja pati.“ U Arnemu, minulog vikenda, izrečeno je mnogo toga. Pričalo se i prepričavalo. Sećanja su navirala, suze za njima. Bilo je i tišine u tom nekadašnjem gradu heroju. Svi su ćutali, a zapravo su govorili osećanjima. Na oproštaju od svog ovovremenog junaka Dejana Čurovića.

 Petak, 16. avgust 2019. nikad neće pasti u zaborav. Pamtiće se za vek vekova. Tada se Vitese - zvaničnici kluba, bivši i sadašnji, treneri, saigrači, navijači, stari koji su ga gledali i mladi koji slušaju o njemu - poklonio svom Didžeju, superstaru. Tako su zvali našeg fudbalskog asa, koga nedavno bolest odvede u sećanje, priču, tišinu... Grom iz vedra neba i beogradske jare nekoliko dana ranije uzdrmao je i ravnu Holandiju. Minulog petka zagrmelo je i tamo, o čemu za „Sport plus“ svedoči Irena Čurović Marjanović. Dejanova sestra. Glas je odavao borbu s emocijama, uz povremeno dopuštanje ponosu da nadjača bol.

- Nas dvoje nismo bili normalni brat i sestra, za njega sam uvek bila malo vode na dlanu. Ne postoji čovek koji ga je poznavao a da nije znao koliko smo bili vezani. Oprostite, pokušavam razumno da pričam - započela je Irena potresnu ispovest, ne dozvoljavajući plaču da prevlada.

Nije bilo lako otići samo tri dana posle sahrane...

- Raspitali su se preko kuma Branka Brnovića da li možemo da dođemo. Koliko god nam je bilo teško, a bilo je neopisivo teško, rekla sam porodici: „Molim vas, hajde da smognemo snage da poslednji put čujemo ovacije našem Dejanu.“ Međutim, ni u krajnjem delu mozga nismo mogli da zamislimo takav događaj. Ni doček. Bivši predsednik kluba nas je čekao u hotelu, čekao i čekao... Kasnio nam je avion, ali on nije želeo da ode dok nas ne vidi.

Mahlas došao posle 20 godina

Meč holandskog prvenstva Vitese-Cvole iskorišćen je za počast Dejanu Čuroviću. Reči njegove sestre naviru...

- Ne možete da zamislite koliko su se potrudili. Kako su sve osmislili da pokažu poštovanje prema Dejanu. Takva ljubav... Svaki detalj te utakmice bio je posvećen njemu. Igra uopšte nije bila bitna.

Petak, 16. avgust 2019. Mnogi su želeli da budu na stadionu „Helredrom“.

 - Došli su njegovi bivši saigrači Makaj, Sturing, Jansen, De Marki... Bili su mnogi, nisam sve ni uspela da vidim. Grk Mahlas („Zlatna kopačka Evrope“ u sezoni 1997/98. u dresuVitesea) nije se pojavio u klubu od odlaska, punih 20 godina. A sada je došao zbog mog brata, sve je bilo podređeno njemu. Dok je Dejan igrao u Holandiji, dugo sam bila tamo s njim i gledala sve te ljude u nekim srećnijim vremenima, a sada su se ponovo svi okupili zbog Didžeja. To nam je napunilo dušu, učinilo nas ponosnim. Znate, može neko da živi i 150 godina a da ne ostavi traga, a moj brat je ostavio i te kakav. Zauvek će ostati u našim srcima.

Na poziv kluba u kojem je Čurović ostavio najdublji trag igrajući od 1994. do 2000. godine (ponikao u Zemunu, odigrao blistavu sezonu 1993/94. u Partizanu, karijeru završio u Groningenu 2003), u Arnemu su, osim Irene, bili njena deca Nađa i Marko, suprug Saša, majka Smilja i Dejanova supruga Jelena.

- Nas šestoro. Moju porodicu je gledao kao svoju, mog supruga kao brata. Posebno je bio slab na moju decu. Šta god bi uradili, govorio je: „Pa vidiš da su na mene.“

U Arnemu, u osvit minulog vikenda, bio je i čuveni Leo Benhaker, u čijem trenerskom kartonu piše - tri titule prvaka Španije s Realom.

- Da, njegov trener iz Vitesea. Mnogo ga je poštovao. I dolazak na ovu utakmicu je dokaz za to.

Bili su, prenosi nam Irena, i ljudi koji nisu igrali ili trenirali fudbal, a voleli su njenog brata.

- Grk Jorgos Zagkocis, ugostitelj. Naš prijatelj. Bio je Dejanov dobar prijatelj, mnogo dobar. Non-stop su bili na vezi, i u vreme bolesti mog brata. Bio je sve vreme uz nas. Videlo se koliko je potresen. Zatim, bio je vlasnik kafića u koji je Dejan stalno svraćao i pevao. Da, pevao. Takav je bio moj brat, uvek pozitivan i raspoložen za pravljenje atmosfere u društvu. Kada sam pitala tog čoveka šta je pevao Dejan, rekao mi je: „Ne znam, nešto vaše. Niko to ne razume, ali svi uživaju.“

Bakljom označen minut ćutanja

Usledio je prelazak iz službenih prostorija kluba u lože stadiona, na kojem je, uzgred budi rečeno, mlada reprezentacija Srbije (kapiten Ivanović, Kolarov, Janković, Mrđa...) pobedila sa 2:0 vršnjake iz Belgije (kapiten Lombarts, Vertongen, Felaini, Miraljas...) u polufinalu EP 2007.

- Bakljom je označen minut ćutanja. Bila je apsolutna tišina, ne kao kod nas nekoliko desetina sekundi, a za to vreme polovina prisutnih govori. Ne, svi su ćutali, žmurili... Da ste samo videli ta lica... Kad su se baklje ugasile, bio je to signal da je završen minut ćutanja. A onda, u 14. minutu utakmica je prekinuta. Igra je zaustavljena. Svi su ustali. Ceo stadion je skandirao: „Didžej, probudi se.“ Mogla sam da umrem u tom trenutku.

Bila je u gradu heroju iz Drugog svetskog rata (čuvena operacija „Market garden“) i knjiga žalosti povodom smrti Dejana Čurovića...

- Tri knjige su bile i sve su predate nama. Koliko samo sećanja na Dejana je ispisano... Ima vremena, pročitaćemo sve.

Na fotografijama s utakmice (Vitese pobedio sa 3:0, za svog idola, dabome) video se i transparent: „Počivaj u miru, Didžej superstar“.

- Ne znam da li se vidi da je deo transparenta bio beo, prazan. Tako se čini kad se gleda izdaleka, a zapravo su na tom delu potpisi navijača. Tri dana su se potpisivali. Klub je želeo da im pruži priliku da se i na taj način oproste od Dejana. Transparent je ostao Viteseu.

Na kraju razgovora pitamo Irenu Čurović (nikad se neću odreći tog prezimena, kaže) Marjanović da li je možda Vitese ponudio nekakvu pomoć porodici, a ona odgovara:

- Rekli smo im u startu da na tako nešto i ne pomišljaju. Taj događaj je bio dovoljan. Na rastanku su nam otkrili da će svake godine u ovo vreme organizovati okupljanje zarad sećanja na mog brata. Biće to, kako su naglasili, Dejanov dan.

„Reči su lek duši koja pati“, reče davnih dana starogrčki dramski pisac Eshil. Reči su u Arnemu zaista napunile dušu Smilji, Ireni, Jeleni, Saši, Nađi, Marku. Za vek vekova.

BONUS VIDEO:

Alo! U Bernu - Trening fudbalera Crvene zvezde na stadionu "Švajcarska Vankdorf"!