NA LICU MESTA Jovićev otac ugostio Alo! i OTKRIO IME KLUBA za Luku (FOTO)

„Njemu najviše odgovara bundesligaški stil. Kad bih se ja pitao, Luka bi ostao u Nemačkoj, a tamo je jedan klub gigant“

Luka Jović
Luka Jović, otac najtraženijeg srpskog fudbalera, Foto: AP/Arne Dedert

„Lepo je biti Lukin otac. Prelepo. Sad je tako, a kako je bilo...“

Milan Jović, otac najtraženijeg srpskog fudbalera, najedanput zastade. Zaćuti, a zapravo reče sve. U trenu, videsmo, prolete mu desetak najtežih godina. Stotine pređenih kilometara i čuveni „pasat“ na tom putu patnje, odricanja, borbe... Ne i beznađa. U svog sina je, čekaćemo potvrdu, uvek verovao. Drugi, mnogi drugi, nisu...

Milan Jović
Milan Jović ispred škole u selu Glavičice koju je Luka pohađao, Foto: Alo!/Marko Metlaš

S Milanom smo se našli u Glavičicama, selu susednom njegovom Bataru. Tu radi, ima market. Tu, u ravnoj Semberiji, nedaleko od školskog igrališta na kojem je Luka postigao prve golove, čekamo da tišina prestane.

- Koliko njih mi je reklo: „Da li si ti normalan, kuda vozaš to dete? Ti si prepotentan. Tvoje dete da igra u Zvezdi? Nema šanse!“ Sad ti isti pričaju: „Videli smo da mali ima talenta, samo mu je bila potrebna podrška“ - kaže on.

U TORINU VIŠE NEĆE BITI BBC Legenda Juventusa završava karijeru!

E, tu se, nastavljajući ispovest za „Alo!“, Milan Jović složi sa sveznalicama - bez podrške, džaba ti sve.

- Bilo je još talentovane dece, koju sam baš ja vozio s treninga jer su im očevi išli svojim poslom ili su sedeli u kafani. Nisu verovali u svoju decu, zato i nisu uspela. A Luka je uvek imao nas, nikad mu ništa nije falilo. Drago mi je što to nije zaboravio. I što nam to stalno pokazuje, i rečima, i delima. Svakog od nas, sestru Milijanu, majku Svetlanu i mene, obezbedio je stambeno. Iznad svega, obasipa nas ljubavlju, jednako kao i mi njega. Nijedan intervju nije dao da nije rekao da mu je porodica bila velika podrška - ponosno kaže Milan.

Kovač mi je govorio: „Balkance treba je*ati da bi postali igrači!“

Niko Kovač, bivši trener Ajntrahta, danas Bajerna, otvorio je oči Milanu Joviću. Evo kako...

- Luka je ulazio dvaput s klupe i dao dva gola. Očekujem da na trećoj zaigra od početka, ali... Ni minut! Odmah posle utakmice sam tražio sastanak s Kovačem. Dva sata smo razgovarali, a sad vidim da je bio u pravu. Reče mi tada: „Ako Luki dozvolim da odigra pet utakmica zaredom, pomisliće da je igračina. Balkanac je to. Ja sam rođen u Nemačkoj, ali znam taj mentalitet. Svima koji dođu s prostora bivše Jugoslavije, da izvinite, moraš da je*eš mater da bi postali igrači. Mlado je to, mora da shvati šta je Bundesliga. Ribam ga na treningu i kad je najbolji. Ima da piša krv, ali ću od njega napraviti igrača. Biće jedan od najboljih centarfora u Evropi. Takvog nisam trenirao.“ I, znate šta je Kovač rekao Luki kad je odlazio iz Ajntrahta: „Ti si igrač za Bajern. Čekam te“ - seća se on.

Milan Jović je danas otac 21-godišnjaka koga juri pola Evrope. Skoro da nema velikana imunog na golgetersko umeće napadača Ajntrahta.

PA OVAJ ČOVEK NIJE ZA TRENERA Tijeri Anri bi se na treninzima nervirao, pa onda igračima radio OVO!

- Nedavno smo sedeli u Lisabonu, pre utakmice Portugal-Srbija, tad mi reče: „Ćale, ne želim da se opterećujem. Ne pada mi na pamet da dižem sebe u zvezde. Meni je lepo u Frankfurtu i ne bih se razočarao da ostanem. Ako budem dobio priliku za stepenicu više u karijeri, tim bolje“ - veli Jović.

Savi bih oprostio titulu Partizana

Drugi put tokom razgovora Milanu su zasuzile oči dok je pričao o Savi Miloševiću, zemljaku iz susednog sela Johovca.

- Tragedije koje su zadesile Savu i meni su teško padale. Bio sam veoma dobar i s njegovim ocem i bratom. Pojeo sam kolača i kolača kod Savine majke. Divna porodica su bili. Savo je zaslužio mnogo više dobrog da mu se vrati u životu, ali eto, poteralo ga... Radovao bih se svakako da uspe u Partizanu, ali ne verujem da će imati podršku. Potrošiće ga. Ispašće, možda, promašaj, baš zbog takve situacije. Znate da su navijači podeljeni, neki će jedva čekati kiks da ga prozivaju - kaže Milan.

A ako bi uzeo titulu ispred Zvezde u narednoj sezoni, je l’ bi vam i tada bilo drago?

- Zbog Save da, zbog Zvezde ne. Oprostio bih mu titulu ako bi dva naša kluba išla u Ligu šampiona.

Na tu stepenicu će ubrzo zakoračiti, samo je pitanje da li ona vodi na „Bernabeu“, „Alijanc arenu“... Otac će, dabome, prvi saznati.

- Čujemo se svakodnevno. Nijednu odluku nije doneo a da nisam bio upoznat. Pričamo o svemu, ja mu kažem šta mislim. I uvek mu napominjem da treba samo da misli na igru i golove. Luka se ne plaši konkurencije, siguran je u sebe jer zna koliko vredi i šta hoće. I, što je važno, ume da bude strpljiv. Normalno je da svi mi koji smo oko njega merimo u kojem klubu bi mu bilo najbolje, ali njegova je poslednja - kategoričan je on.

Vratiće se u Zvezdu

Luka Jović nije hteo da ode iz Zvezde. Nije hteo ni da je tuži pošto mu je ostala dužna, otkriva njegov otac.

- Uvek mi je govorio da ne treba da teretimo Zvezdu. „Ako nekad bude imala, daće, ako i ne bude, nema veze“, govorio mi je. Bio je u pravu. Kad je Zvezda ušla u Ligu šampiona, isplaćen mu je dug. On mnogo voli Zvezdu. I dan-danas mi kaže da ima želju da se vrati, da s njom osvoji titulu i igra u Evropi. Znajući ga, ispuniće tu želju.

O Lukinoj karijeri brine menadžerska agencija Falija Ramadanija, i brinuće, naglašava Milan, do njenog kraja.

- Rekao sam Faliju da uzmu milione na Luki, samo da on igra. Gde, videćemo... Da se razumemo, ne trčimo za parama, ali zašto bi neko igrao za platu od milion evra, a Luka za 300.000? A taj nije ništa bolji... To je jedno, a drugo, Real, Bajern, Napoli... ko već bude, računaće na njega ako mu da platu koju traži. A da prihvati siću, ne bi ga bilo nigde. Uprava kluba to popije i baš je briga hoće li Jović da igra. Zato nam je cilj da mu plata bude tolika da mu garantuje da će stalno igrati. Eto, zbog toga se možda sada zateže, a ne zato što smo gladni.

Milan Jović
Milan Jović na terenu na kojem je Luka postigao prve golove, Foto: Alo!/Marko Metlaš

Kad bi otac odlučivao, sin bi pojačao...

- Svi klubovi koji se povezuju s Lukom su veliki, ipak, najviše bih voleo da ostane u Nemačkoj - opali Milan bez razmišljanja.

Pomažemo ljude, školu, crkvu...

Jovići, nerado nam priča Milan, da ne ispadne da se hvale time, pomažu oko sebe.

- Sećam se kako je meni bilo, zato i verujem da ljudi traže pomoć zato što im je potrebna. Nikad neću zaboraviti da mi se Savo Milošević ponudio da pomogne kad mi je bilo najpotrebnije, kad sam imao bolesno dete. Pozvao me je i ponudio finansijsku pomoć, jer je znao kako narod ovde živi. Na sreću, imao sam, a da nisam, ne bi me bilo sramota da uzmem. Pomažemo i školu. Luka je donirao kompjutere, kosačice za travu... Ne zaboravljamo da mu nikad nisu pravili problem što je odsustvovao zbog treninga i utakmica. Crkvi dajemo prilog, pomagaćemo i dalje.

Znači, Bajern...

- Bajern... Gigant. Mašinerija. Luki odgovara bundesligaški stil igre. Svi trče, i bekovi, i vezisti, pa se napadaču više otvara prostor. Italijanska liga je potpuno drugačija. Uverio se u to. Protiv Lacija je jesenas, kaže, dobio batina i batina, a posle nedavne utakmice s Interom je bio sav izgreban. Mnogo guranja, laktanja, koje sudije i ne vide. U Nemačkoj se igra za gol više, zato ne staju ni u 90. minutu. I, zahteva se disciplina, a Luka jeste disciplinovan i radan. E sad, moram da se vratim na ono što su pričali o njemu. Uvek ću da pomenem Grofa Božovića, u svakoj priči. Doživeli smo, moje dete i ja, mnogo neprijatnosti od njega - kaže on.

Suznih očiju, Milan Jović zastade na tren. Teško mu pade ovaj povratak na one dane.

- Prozivao ga je po novinama, nazivao debeljkom, pekarom. A Luka sad ima tri kilograma više nego što je imao onda u Zvezdi i kažu mu Nemci da nabaci još dva. Eto kakav je Božović bio stručnjak. Pričama da je Luka nedisciplinovan je navlačio gnev navijača na dete od 16 godina. Rekao sam mu tada u oči: „Videćemo gde će Luka igrati, a gde ćete vi biti trener.“ I, gde su sada?

„Pasat“ uskoro eksponat

„Pasat karavan“ u kojem su Milan i Luka spavali ispred južne tribine „Marakane“ između dve utakmice, nije na prodaju. Jednostavno, nema cenu.

- Srediću ga da bude eksponat u dvorištu. Još dok je Luka bio u Benfiki, govorili su mi da ga ne prodajem, jer će jednog dana više vredeti nego najnoviji „mercedes“. Neću ga prodati nikad. Pamtiću dok sam živ da me nikad nije ostavio na putu. Služio me je kao hotel. I Luka to pamti. Kad dođe, pogleda ga, pa mi kaže uz dečački osmeh: „A, ćale, pasat.“

Luka je konstituciju, otkriva njegov otac, nasledio od ujaka.

- Familija moje supruge je od Loznice, selo Jarebice. Svi imaju krupne kosti. Samo da im vidite šake. Gledaš, a ne veruješ. Ponekad se našalim da ne smem da napravim problem jer bi Svetlana mogla da me... (smeh). Ko zna kako bih se proveo. Ako gledamo ćud, Luka je na mene. Ne voli nepravdu... - tvrdi Milan.

A reprezentacija, prekidosmo ga...

- Tu nepravdu drži u sebi. Sa mnom, naravno, priča. Kaže mi: „Ćale, zašto sam ja, pojedinac, bitniji od reprezentacije? Vidiš koliko se piše o tome, kritikuju selektora, šta bi tek bilo da i ja kažem nešto? Neću, iako mi nije milo što ne igram. A treba da igram. Čekao sam da se dokažem u Zvezdi, čekao sam u Ajntrahtu, dočekaću i u reprezentaciji. Izdržaću. Videćeš, ćale, neće me niko isterati iz tima“ - kaže Milan.

Crkva u selu Glavičice
Crkva u selu Glavičice, Foto: Alo!/Marko Metlaš

Morao bi, nadovezujemo se, da istera Aleksandra Mitrovića iz tima. Krstajić se drži formacije s jednim špicem.

FRANCUZ JASNO I GLASNO Zidan otkrio ko može da zameni Ronalda!

- Luka kaže da mu Mitar nije konkurencija. Raduje se svakom njegovom golu, radujem se i ja. Verujem da i Mitar isto oseća prema Luki. Mnogi s kojima pričam smatraju da treba da igraju obojica, ali, znamo ko odlučuje... Ja bih pošto-poto forsirao tim s dva špica. I tako bismo otišli na Evropsko prvenstvo, ubeđen sam - kaže on.

S Ramadanijem nikad nije zafalilo

Milan Jović nema nijednu zamerku na saradnju s menadžerom Falijem Ramadanijem, štaviše.

- Ne znam da li je koga prevario ili nije, nama je mnogo učinio. Već na upoznavanju se interesovao za sve, koga imam kod kuće, kako finansijski stojimo... A tad sam najmanje imao i nije mi bilo sramota da to kažem. Uplatili su mi novac na račun i napravio sam kuću. Kasnije, tokom sastanka u Milanu, dok je Luka još bio omladinac u Zvezdi, a za njega su se raspitivali Juventus, Dortmund, Atletiko Madrid, pitao me je koji automobil vozim. „Pasat karavan“, rekoh mu. Kad sam mu pomenuo i godište, 1988, brecnuo se i naglasio da ne smem da vozim dete u toliko starom automobilu, da rizikujem i njegov i svoj život. „Bolje nemam“, odgovorio sam mu. Na to će on: „Imamo roditelja koji traže svaki dan, govore da su gladni, vi ništa niste tražili.“ I pošalje mi novac. Kupio sam „sitroen C5“, platio ga 10.000 maraka. Cena u to vreme, pojam. I dan-danas ga imam.

A mi odosmo u dvorište Osnovne škole „Ćirilo i Metodije“. Tu, baš tu - pokazuje nam ponosni otac, započet je Lukin put ka zvezdama.

NEĆE GA ZADRŽAVATI Inter ipak pušta Ikardija, ali UZ OVAJ USLOV!

- Kao dete me je terao, bilo po vrućini, bilo po kiši, da idemo na igralište, da mu nabacujem loptu. A on bi hvatao „makazice‟ - na betonu! Upozoravao sam ga da to ne čini, da se ne bi povredio, džabe... Kasnije mu se Pavle Jeftić, privatni trener u Loznici, kod koga je išao dva-tri puta sedmično, divio kako s deset godina bolje šutira, nego on u najboljim danima. A Paja je bio priznati centarfor u Jugoslaviji, olimpijski reprezentativac - seća se Milan.

Milan Jović
Milan Jović, Foto: Alo!/Marko Metlaš

Dočekasmo i potvrdu - otac je najviše, i prvi, neretko jedini, verovao da će njegov sin uspeti.

Jugović nudio stan besplatno

Vladimir Jugović je, igrom slučaja, želeo da pomogne Luki Joviću, o čemu svedoči naš sagovornik.

- Jugović je ponudio stan Luki ako Zvezda ne bi imala pare da mu iznajmi. „Neka živi ovde, ne treba ništa da plati“, preneo je preko mog poznanika koji mu je renovirao stan. Ljudina!

 

- Čak je i supruga znala da mi kaže: „Vodiš ga u Loznicu, Beograd, plaćaš privatne trenere, vidiš kakvo je stanje, ko će njemu dati da igra.“ A ja sam uzimao kredite, to niko u porodici nije znao, da bih imao za Lukino fudbalsko školovanje. Uzimao sam i pare pod kamatu, jer sam verovao da će postati ovo što je danas. Naravno, i supruga je zaslužna, radila je sve što je trebalo da radim ja. Menjala me u kući, na njivi, svuda. Luka je, inače, bio nemirko. Baba, moja pokojna majka, morala je da ga veže za sebe kad negde pođu - priča Milan.

Sad sam deda, živim s babom

Anđela Manitašević je nedavno Luki podarila sina, a Milanu i Svetlani unuka prvenca.

- Jedino loše u tome je što sad, sa svoje 53 godine, živim s babom. (smeh) Šalu na stranu, neizmerno smo srećni. Često idemo u Beograd da ih vidimo. Iznenadilo me koliko beba može da liči na roditelja. Kad pogledate Lukine slike iz detinjstva, David je isti on. Ima njegove ruke, noge, stopala... Rekao sam Luki da dece nikad dosta. Supruga i ja smo ostali željni dece. Nekad mi to teško padne. On je otišao mlad, s 11 godina, ćerka je stanovala u Loznici, gde je išla u školu, potom je otišla u Beograd na fakultet. Svetlana i ja smo relativno mladi ostali sami. Falilo je još jedno dete, da bude uz nas. Požnjače, kako kažu naši na selu.

Kad je Luka ulazio u prvi tim Zvezde, a tome je evo šesta godina, njegov otac je naglasio da se Jovići neće promeniti. Milan sad podseća na to, zadovoljan što je tako.

- Potpuno smo isti. Evo, napravite anketu u Glavičicama, ili u Bataru, znaju za nas i u Johovcu, da li smo se promenili. Mi se ne stidimo da smo iz sela. Luka to stalno potencira. „Ćale, nemoj da pričaš da sam iz Bijeljine, ja sam iz Batara, opština Bijeljina.“ Ni supruga Svetlana i ja se nismo promenili. I dalje radimo. Možda smo nekad imali veću volju da radimo, jer je bilo situacija da porodica jednostavno nema. U takvu situaciju više ne dolazimo. Ali radimo, jer u životu mora da bude obaveza. Šta treba, da ustanem i ceo dan sedim u kući? A normalnim ljudima ne priliči ni da sede u kafani od ujutro do uveče. Bez obzira na to koliko imaju. Tako će biti dok nas zdravlje služi. Ćerka Milijana studira u Beogradu, nas dvoje smo ostali sami, pa kad uđemo u poznije godine, preselićemo u stan. Ne zato da bismo pobegli iz sela, nego da nam u starosti bude lakše.

Jovići su to zaslužili. Danas je lepo biti Lukin otac. Biće i sutra, i za godinu, dve, deset...

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Sport - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi