Droga mu odnela člana porodice, kriminal prijatelje, telesni deformitet pretio prekidom karijere, a on uprkos svemu trese mreže po Premijer ligi!
Napadač Aston Vile Vesli Moraeš da Silva ima vrlo tešku životnu priču, koju je podelio za britanski San.
EPA/Peter Powell
Napadač Aston Vile, još uvek prilagođavajući se turbulencijama svojih ranih tinejdžerskih godina, doživeo je drugi potresni životni događaj kada je postao tata sa samo 14 godina.
Kad je imao 15 godina, njegov sin Jan Rikelme imao je polusestru Mariju Eduardu, nakon što je drugo dete napravio drugoj ženi.
Fudbal je zauzeo svoje mesto dok je Brazilac Vesli radio u fabrici kako bi prikupio novac kako bi ispunio svoje obaveze, počevši od 7 sati
Ipak nekako, uprskos svemu, sedam godina kasnije, Aston Vila je oborila rekord sa 22 miliona funti za Brazilca.
Vesli je prošlog meseca debitovao za Brazil protiv Argentine u glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu.
Danas je u svom prvom intervjuu u britanskim novinama Veseli otkrio:
"Vi ste prva osoba o kojoj ću vam to reći u jednom intervjuu. Uvek se govorilo da je moj otac umro od tumora na mozgu. Ali istina je da je imao problema s pićem i drogama, što ga je na kraju dovelo do smrti od moždanog udara", počeo je Brazilac o svom teškom deitnjstvu i odnosu sa ocem.
"Imao sam devet godina, tako da zapravo nisam shvatio šta se dešava. Tek kasnije, kada budeš stariji, razumeš šta se zaista dogodilo i zbog toga me stvarno žalosti. Ovo je prvi put da podelim stvarnost svog gubitka. Bio je sjajan tata i kad govorim o njemu postajem prilično emotivan. U Brazilu je prvi poklon koji dobijete kada se rodite fudbal. Ne volimo fudbal, rođeni smo u njemu. Moj otac je bio dobar igrač - ne baš toliko dobar da bi bio pravi profesionalac - ali bio je pristojan. Obično sam bio zauzet igranjem futsala za svoj lokalni klub "Mali Botofogo", ali uspeo sam da ga vidim kako igra nekoliko puta pre nego što je umro", priseća se Vesli.
Bivši fudbaler belgijskog Briža je zatim prešao na temu telesnog deformiteta.
"Moja leva noga je 3 cm veća. Lekari su bili zapanjeni kada su otkrili da je desna 3 cm kraći od leve", samo još jedna prepreka koju je sudbina okrutno bacila na njega, ali nikad izgovor:
"Srećom to mi nikada nije uzrokovalo poteškoće ili bol. Mnogi su rekli da bi bilo nemoguće da igram profesionalni fudbal - razlika od 3cm je mnogo. Čak su i lekari iznenađeni kako sam ga prevazišao. Ali Bog me je blagoslovio na mnogo načina jer se moje telo prirodno prilagodilo i nadoknadilo razliku. Sada igram u Premijer ligi - najboljoj ligi na svetu."
Veslei, koji sada ima 23 godine, pravi je podsetnik da čista strast i nepokolebljiva vera mogu biti veća prednost od sjaja koji ide sa modernom igrom.
"Kada imate toliko privilegija, mislim da je zaista teško stići do velikog kluba. Imati sve kad si premlad može vas učiniti samozadovoljnim. Život bez privilegija mi je dao sposobnost da prevaziđem prepreke i postignem dobar život. Nakon što je tata umro moja mama, Marija, nije živela u najboljim finansijskim uslovima", ispoveda se Brazilac.
Majka je bila osnova koja je održala porodicu na okupu:
"Imam četvoro starije braće i sestara, a novac je bilo teško pronaći, ali ona se pobrinula da nikad ne želimo skupee stvari. Ponekad nisam imao dovoljno novca za patike ili trenerke, ili čak da bih došao na trening. Ali to mi je pomoglo da stignem tamo gde sam sada. Prvo dete sam imao kada sam imao 14 godina i drugo kad sam imao 15 godina. Trebalo je sam da radim kako bih obezbedio nešto novca i našao sam ga u lokalnoj fabrici, praveći šrafove i eksere. U početku su to bile smene u 11 sati koje su počinjale u 7 ujutru. Nisam bio u stanju da treniram - samo igram u subotu. A onda mi je ponuđen ugovor da igram za svoj lokalni klub Tupi FC. Radim ujutro, treniram popodne i učim u noć", prepričavao je Vesli sa "San" i podelio iskustvo mladog oca.
"Tada sam bio mlad otac koji je preuzeo nove odgovornosti kako bih mogao finansijski da se brinem o svojoj deci. Na kraju su me primetili skauti Atletiko Madrida i proveo sam tamo pet meseci. Ali nije uspelo i na kraju sam potpisao od slovački Trencin. Bila mi je poslednja prilika da to učinim u Evropi i nisam mogao da priuštim neuspeh. Tri meseca je sneg padao skoro svaki dan i nisam mogao da razumem jezik. Ali zaglavio sam se u tome i to me dovelo do moje velike šanse i prelaska u Briž u Belgiji, a odatle u Aston Vila. Srećom, mama me je pažljivo pratila i pazila da ne padnem na loše načine", a onda je progovorio o porocima koji ga orkužuju:
"Imao sam prijatelje koji su umrli od droge i kriminala. Bilo je iskušenja i bilo bi lako ući u drogu, piti viski. Drugi prijatelji nisu imali sreće, a neki su umrli kao članovi bande. Sada pokušavam da pomognem svojoj porodici, što je meni sve. Imam svoju dvoje dece o kojima treba da se brinem. Sada niko u mojoj porodici ne mora da radi ", zaklčio je Vesli.