Dejan Stanković i Savo Milošević priredili spektakl na DIF-u, uoči "večitog derbija"! (FOTO/VIDEO)

Namera organizatora ove tribine bila je afirmacija stručno-naučne misli, razmena informacija studenata i trenera, kao i otvaranje diskusije o stručnim aspektima aktuelnog trenutka u fudbalu, bazirane na znanjima i iskustvima direktnih učesnika. Kroz nekoliko tema, šef stručnog štaba Zvezde, Dejan Stanković preneo je studentima svoje znanje i iskustvo.

Na prvoj temi govorio je radu sa svojim stručnom štabom, kao i o poimanju sopstvene ideje i filozofije.

- Stručni štab sam pažljivo birao, od njega očekujem informacije svakodnevno. Nisam odabrao stručni štab da bi oni klimaju glavom. Oni imaju glas, stav, samo takvi su mi i potrebni jer možemo zajedno da napredujemo. To su ljudi koji dugo godina rade u fudbalu, dopunjuju me i bez njih ne bih bio ono što jesam, tu mislim na trenerski posao. Vodim se idejama italijanskog fudbala jer sam tamo proveo 17 godina i promenio mnogo trenera koji su ostavili jak utisak na mene. Počev od Eriksena, preko Manćinija, do Žozea Murinja. Rekao sam da neću biti ničija kopija, ali ne zato što sam sujetan, već zbog toga što želim da izgradim nešto svoje. Imam neke svoje ideje koje mi se polako sklapaju u glavi, još sam daleko, jer je trenerski posao maraton bez kraja. Svakodnevna borba, dokazivanje i napredak, vremenom ću sve nadomestiti.

U italijanskom stilu odgovorio je na pitanje razlika između defanzivnog i ofanzivnog načina igre, a izneo je i lični primer koliko u današnjem fudbalu to i nije toliko važno.

- Uvek se napadački dobro igra, kada pre toga odbrana odradi sjajan posao. Najlepše bi bilo kada bi se stajalo visoko, u nekoj zoni gde kada uzmeš loptu to ide brzo i lako, a to je jedan način koji najčešće vidimo u Italiji. Drugi način je španski, gde uzmeš loptu i tada se protivnik više ne pita. Nema tu veze da li se igra ofanzivno ili defanzivo kada je posed lopte 70 odsto naprema 30. To pričam iz ličnog iskustva - protiv Barselone trčiš i plačeš. To je tako, ali koliko god da su oni tako igrali, mi smo otišli u finale. Nekad cilj opravdava sredstvo, nekada je naša odluka da se branimo 90 minuta bolja nego njihova da napadaju. Oni su sakrili loptu, mi kada smo primili gol u drugoj utakmici niko nije hteo da izvede loptu sa centra, i tu smo krali po neki minut. Kroz karijeru sam iskusio da je moguće dobiti utakmici sa dobrim i čvrstim blokom.

Stanković je istakao da je tehnička priprema utakmice veoma važna, kao i da sa svim igračima mora da postoji specifičan rad.

- Ako mogu da poboljšam svakog svog igrača tri odsto, na 20 igrača taj procenat je veliki. Nema veze što su oni došli obučeni, i pružaju 100 odsto sebe, ja želim još više, još jače. Možda to nije dovoljno za neke igrače, ali svakodnevno moramo da se bavimo time. Specifični rad mora da postoji, kako bi se lično sa svakim igračem napravio plan rada. Kada smo u ritmu sreda-subota, onda se tu više obraća pažnja na oporavak igrača i spremanje sledećeg meča. Kada se igra iz nedelje u nedelju mora se imati vremena, obavezno, za rad sa svakim igračem i da se tome maksimalno posvetiš. Sa druge strane sve se u mnogome promenilo. Mora da postoji hijerarhija. Mnogo sam razgovarao sa stručnim štabom i svako ima svoju odgovornost. U mom stručnom štabu svako dobija i kredibilitet, koja svakako sa sobom nosi i veliku odgovornost. Po tom pitanju smo mi dosta kompaktni jer to meni, kao šefu stručnom štaba u mnogome olakšava posao. Podelili smo posao od prvog dana, našli smo zajednički jezik. Što se odluka tiče, naravno da ja imam na kraju tu odluku, ali ako mi stručni štab donese 100 informacija, od toga mi možda ne treba 95, ali preostalih pet će mi toliko značiti da ja na kraju presečem. Kada jednom presečem stojim iza toga i gledam da izvlačim maksimum iz svakog.

Objasnio je i proces rada sa svojim pulenima, kako strancima tako i najmlađim članovima ekipe.

- Pre svega moramo da upoznamo igrače karakterno. Jer nekada će ljudski kvaliteti i karakter više doneti na terenu nego fudbalski kvalitet. Imao sam kapitena, 10 godina u Interu, Zanetija, ali ništa manje Materaci nije bio od njega, ako ne i više od njega. Pravi lider. Svlačionica je sveto mesto, dok se ne dogovorimo - ne idemo na teren. Ja se nikad nisam osećao strancem u Italji, a igrao sam 17 godina. Pre svega, potreban je karakter, mora da se izboriš za mesto. To je borba, da bi se došlo do pozicije. Kada pričam o mojim igračima, jedan kompleksan proces ulaska mladog igrača je veoma težak. Ja neću da ubacim mladog igrača u vatru i to je to. Da li će on da izgori, kako će to da utiče na njega, o tome mora da se razmišlja. Ne treba ih gurati i ostaviti na cedilu. Jednostavno, želim mlade jer sam sa 16 godina debitovao, i znam da to može, ali oko toga mora da se napravi ozbiljna sistematizacija. Kad, koliko, šta i gde, na koji će način ući oni u igru i prezentovati sebe. Način je jako bitan. Razlog više, je to što kada uđeš u igru, Crvena zvezda te više ne pita koliko imaš godina, 16, 18 ili 28 to više nije bitno. Ja ću sve spremiti oko toga da mlad igrač može da dođe i igra za Crvenu zvezdu - jasan je bio Stanković.

Prisutnima su se obratili i pomoćnici Nenad Milijaš, Miloš Milojević, Nebojša Milošević koji su objasnili studentima i svoju ulogu u stručnom štabu, kako se priprema utakmica, kao i koliki je važan “faktor svlačionice”.

Pored Dejana Stankovića i Save Miloševića, uvodnu reč imao je i poznati novinar Dragiša Kovačević koji je prezentovao svoju knjigu “Derbi”, a svim prisutnima je podelio po jedan primerak.

Kroz stavove trenera i nekoliko pitanja studenata tribina je bila završena sportskim pozdravom i osmesima.