Dajem krv Portugalu kad ne mogu Srbiji!

Na muci se poznaju junaci, a u Boavisti ih je tek nekolicina. I među njima naravno Srbin. Nikola Stojiljković.

Nije u pitanju bio izazov, iako su popularni na društvenim mrežama, već molba čelnika portugalskog kluba da se da krv u vreme pandemije. Ipak, u celoj toj legiji stranaca (pored sedmorice domaćih igrača, crno-beli imaju devet Brazilaca i po jednog internacionalca iz Španije, Perua, Paragvaja, Nigerije, Senegala, Gane, Angole i Gambije) jedan od malobrojnih koji su se istakli je naš zemljak, koji o tome govori ekskluzivno za „Alo!“.

- Humanost je na prvom mestu, ne samo u vreme koronavirusa. Osetio sam potrebu da pomognem portugalskom narodu, kad već ne mogu srpskom - kaže bivši reprezentativac Srbije (četiri meča) i napadač Boaviste koja ga je pozajmila od Brage.

Gde ste dali krv?

- U obližnjoj bolnici, a i dalje mi nije jasno zašto se tako malo saigrača odazvalo da da pola litra krvi. Od stranaca je bio samo još Španac Bueno.

Portugal nije žarište poput Italije i Španije?

- Manja je država, a učili su na greškama komšija. Mere nisu posebne. Građani se slobodno kreću, ali ne rade objekti u kojima može da se okupi veliki broj ljudi. Ipak, u zemlji je više od 20.000 zaraženih, od čega polovina u Portu gde sam nastanjen.

Kako provodite slobodno vreme?

- Supruga i ja smo tokom jeseni postali roditelji, pa smo prvih nedelja pandemije bili oprezni. Kasnije smo se malo opustili, a i za dete je bilo važno da izađe na vazduh. Bar jednom dnevno prošetamo do parka i usput svratimo u prodavnicu. Držimo se po strani i ne mešamo se sa ostalim stanovnicima Porta.

Da li u Portu ima Srba sa kojima se družite?

- Najviše sa golmanom Leišoeša, Igorom Stefanovićem. Zemljaci smo, a pošto je već sedam-osam godina u Portugalu, fantastično zna jezik. Odličan golman koga su povrede sprečile da ostvari zapaženiju karijeru.

Sigurno da ne propuštate treninge?

- Na startu su bili individualni, a onda smo nastavili putem Zum aplikacije. Trener prati šta radimo i kontroliše nas. Tako tri puta nedeljno, a dva puta izlazimo i trčimo u prirodi. Jedan dan je slobodan. Jedva čekam rad s loptom. Ima nagoveštaja da bismo početkom maja mogli da krenemo sa grupnim treninzima, a krajem tog meseca da nastavimo ligu. Igrale bi se dve utakmice nedeljno i u tom ritmu bismo uspeli da završimo sezonu - zaključuje Nikola Stojiljković.