Crveno-beli bili hit u Evropi, legenda ondašnjeg tima i sada pamti sve nepravde

Crvena zvezda je po svemu bila evropski hit te 1979. godine, padali su pred njom u Kupu UEFA redom Dinamo Berlin, Sporting iz Hihona, Arsenal, VBA, u polfinalu Herta ali je u finalnim mečevima prortiv Borusije iz Menhengladbaha crveno-bele izdala i fortuna, 41 godinu kasnije tvrdi jedan od najboljih igrača u toj sezoni Cvijetin Blagojević.

Na Marakani se tražila karta više tokom cele sezone, za prvi finalni duel protiv Borusije 9. maja stadion je ponovo bio raspordat.

- Fenomenalna je bila cela ta evropska godina, sa prosekom od preko 70.000 gledalaca bili smo najgledaniji tim u Evropi. I možda smo igrom, stavom, kvalitetom zaslužili da osvojimo trofej. Jer, prošli smo tada najbolje klubove u dve Nemačke, Engleskoj i Španiji, svi su bili počev od Dinama, pa preko Sportinga iz Hihona, Arsenala, VBA, Herte pa sve do Borusije u vrhu svojih liga sa sjajnim igračima. Mi se nikog nismo plašili, niakd odustajali, ulazili smo u svaki meč da dobijemo. Ma, igrali smo da pobedimo, verovali u to. Bila je to zasluga i trenera Branka Stankovića, koji je te svoje stavove, energiju, bez obzira na čvrstu disciplinu koju je tražio, preneo i na nas. A, imali smo tada i velike asove, Pižona, Duleta Savića, Muslina, Diku Stojanovića... – počinje sećanja Cvijetin.

Nadigrala je Zvezda i Borusiju, povela preko Miloša Šestića u 22. minutu.

- Nadigravali smo se uvek, težili da budemo bolji u svemu od rivala. Ali, bili smo nestvarno efikasni, skoro svaku pravu priliku smo pretvarali u gol. I u tom prvom finalnom meču smo realuzovali prvu šansu, ali smo zatim počeli i da promašujemo. Dogodio se u 60. minutu taj nesrećni autogol Jurišića. Bacio se na jedan centaršut i glavom sproveo loptu u mrežu, postao je tragičar iako je igrao sjajno. Da po njega zlo bude veće, njegov čist start nad Simonsenom je sudija Mikeloti u revanšu pretvorio u penal sa slavlje Nemaca. Generalno, sreća nas je napustila. Promašili smo mnogo prilika, posebno u revanšu i ostali smo bez nagrade. Možda se sve to vratilo generaciji 1991. godine...

I posle tog remija 1:1 na Marakani, igrači Zvezde su bili ubeđeni da mogu da pobede u revanšu.

- Imali smo jak karakter, iskreno, svi smo verovali da možemo da nadigramo rivala u Dizeldorfu. I jesmo, ali nije nam se dalo. Šta smo sve promašili još danas svi dobro pamtimo. I ja sam. Međutim, fudbal je čudo, smatram da nam je sudija Mikeloti uskratio trofej. Sem penala, videlo se da je bio naklonjen Nemcima.

Sa Mikelotijem se Cvijetin susreo na dodeli trofeja “Gverin sportivo” u Italiji. U izboru ovog prestižnog lista, Blagojević je bio izabran u idealan tim Kupa UEFA.

- Malo se i zna o tom detalju jer mediji nisu to tako pratili kao danas. To individualno priznanje koje sam dobio bilo je samo potvrda mojih odličnih igara tokom sezone u Ervopi, gotovo da nema utakmice u kojoj nisam učestvovao u postizanju golova. Trener Stanković i ja smo bili u Italiji na dodeli priznanja i pričali sa Mikelotijem koji se sa tim finalnim mečom opraštao od suđenja. I nije mu bilo prijatno kad smo mu rekli da nas je oštetio u revanšu.

Koliko je tada vaspitanje i ljubav prema Crvenoj zvezdi bila jača od svih para, Blagojević je osetio na svojoj koži i to posle revanš meča sa Vest Bromvič Albionom.

- Sedeli smo posle utakmice i uz piće slavili prolaz u polufinale kad je do mene došao direktor VBA sa prevodiocem i ponudio mi da ostanem. Nudili su mi 800.000 funti godišnje, što je bilo 1.600.000 dolara samo da se ne vratim sa Zvezdom u Beograd već potpišem predugovor i dođem u Englesku kad mi istekne ugovor. Reako sam im da imam 24 godine i da pre 28. ne mogu da dođem, ali su mi oni rekli da će da završe sve dozvole i da ne brinem. Pride su mi davali na potpis 100.000 funti. I nisam prihvatio, jer je sam vaspitavam da ništa ne radim nikome iza leđa. Voleo sam Zvezdu, bio ponosan što nosim dres volejnog kluba, mislio sam da mi taj novac neće izmaći. Oni koji znaju ovu priču kažu da sam pogrešio, ali takvo je vreme bilo, a i naše vaspitanje, kao i ljubav prema Zvezdi.

Blagojević je 10. aprila napunio 65 godina, pa je dobar deo Vanrednog stanja proveo u izolaciji sa suprugom.

- Nije bilo dosadno, čitao sam knjige, uglavnom Ivu Andrića koga volim dok mi je ćerka preporučila “Emocije” od Milivojevića. Sa suprugom sam malo vežbao jogu, u poslednje vreme i šetao a večernje sate sam provodio uz Zvezdinu televizuju. Uživao sam u nekim stariim utakmicama koje su puštali u okviru “bioskopa”. Mogao sam malo da uporedim vremena, taj fudbal koji se igrao kroz decenije. Moram posebno da istaknem gest Crvene zvezde koja se u ovom teškom vremenu setila svih starijih zvezdaša i akcijom koja je bila izvanredna pokazala mali znak pažnje. Svima je to značilo.

Fudbal se polako vraća na teren usled slabljenja pandemije, a nastavak Superlige zakazan je za 30. maj.

- Ništa neće biti isto, pa ni fudbal. Bar sada, na početku. Fudbal bez publike gubi smisao i pored finansijskog efekta to će za početak biti najveći gubitak. Kad se igra bez gledalaca fudbal mi liči na onaj virtuelni, kao igrica. Šteta je za Zvezdu što je ova pandemija zaustavila u jednom velikom naletu i razvoju koji je napravljen poslednjih godina. Znam da moj klub ima kapacitet i ljude da iz svega ovoga izađe na najbolji način pa ne brinem mnogo. Bitno je da se fudbal vraća, da će se liga odigrati – zaključuje Blagojević.