Bio sam bolji fudbaler od brata Nikole!

Milom ili silom, tek Srbi se vekovima sele. Tako su i Žigići iz nekadašnje Titove Korenice u Lici pedesetih godina prošlog veka stigli u vojvođansku Krivaju, kraj Bačke Topole. Jovo je ganjao loptu, dok je Milica igrala košarku. Iz njihove ljubavi na svet su došli najpre Nikola (39), a onda i drugi sin Branko (38). Nekada fudbaleri o kojima su mnogi pričali, a danas isti takvi treneri. Slični, a ipak umnogome različiti. Osnovna karakteristika - sjajni ljudi. Mirni, pošteni, bez mrlja u životu i karijeri. Nikola sa suprugom i troje dece (dve ćerke i sin) živi blizu Valensije, dok je Branko (ima suprugu i sina) ostao na teritoriji Vojvodine.

Kako objašnjavate da su braća Žigić omiljeni u svakoj sredini?

- Skromni smo, pedantni, vaspitani i sve ljudske kvalitete poneli smo iz porodice. Ponekad je to dobro, ponekad baš i nije - kaže za „Alo!“ Branko Žigić, aktuelni trener Proletera sa Slane bare, tačnije iz Novog Sada.

Otac Jovo imao je žicu za fudbal?

- Odlično je baratao loptom, iako je igrao u odbrani. Blistao je u dresu Radničkog iz Bajmoka. Za njega se interesovao čak i Partizan, ali nije došlo do transfera.

Očigledno je da ste od njega nasledili talenat?

- Sigurno, mada je i majka bila košarkašica, pa imamo taj sportski gen. O Nikoli se sve zna. Ljubimac navijača Zvezde, čovek kome su pevali brojne pesme. Što se mene tiče, delovao sam iz senke, a svi kažu da sam bio bolji igrač. Ali znate kako je, ja sam bio štoper, svuda se napadači više cene.

Bilo je logično da na Slanoj bari ostanete i posle igračke karijere?

- Imao sam u Srbiji dosta ponuda da promenim sredinu, ali čekao sam pravu iz inostranstva, koja nije došla. Nije mi žao. Proleter mi je omogućio da se otisnem u trenerske vode. Najpre kao pomoćnik, a kada je otišao Milić Ćurčić, preuzeo sam prvi tim. Vlada opšte zadovoljstvo, pa se nadam da će mi Proleter biti odskočna daska za odlazak preko granice, ovog puta kao trener.

I Nikola je u trenerskim vodama?

- Pozvao ga je Mladen Krstajić, tadašnji selektor Srbije i njegov dugogodišnji cimer, da pomogne „orlovima“ u radu sa napadačima. Zadržao ga je legendarni Ljubiša Tumbaković, što je još jedan dokaz da veruju u Nikolu. Nadam se da će pomoći da selekcija bude efikasnija, a upisao je školu za UEFA pro-licencu.

Kažu da ste jedan od najboljih polaznika škole za nacionalnu trenersku licencu?

- Ako me je neko hvalio, onda je to sigurno Bojan Leontijević, koji mi je bio mentor i za A licencu i mnogo mi je pomogao. Srećemo se u hotelu „Palisad“ na Zlatiboru, pošto je sportski direktor Metalca. Pričamo, razmenjujemo iskustva u prolazu. Valjda ćemo imati priliku i kafu da popijemo. Hvala mu na lepim rečima - zaključio je Žigić.