ČETIRI DA, JEDNO NE! Naučnici dali odgovor na najstarije pitanje ljudi!
Foto: Pixbay

U poslednjih nekoliko godina na društvenim mrežama pojavili su snimci NLO-a koje je snimila američka mornarica, za koje je Pentagon potvrdio da su autentične.

Nakon ove službene potvrde, mnogi nestrpljivo iščekuju službeni izvještaj o vojnim susretima s NLO-ima koji bi trebalo da bude  objavljen 25. juna. 

Inače, NLO (neidentificirani leteći objekti) i UAP-i (neidentifikovani vazdušni fenomeni) su objekti ili pojave koji se nakon uvida stručnjaka i dalje ne mogu objasniti na konvencionalan način. To ne znači da se automatski radi o letelicama vanzemaljaca ili o nekim natprirodnim silama, već da za sada nema naučnog objašnjenja za ta zbivanja. Za NLO se često nakon nekog vremena pokaže da se radilo o prirodnim fenomenima, meteorološkim balonima i uređajima, stranim letelicama i dronovima ili pak o malo boljoj fotomontaži.

Postoje li vanzemaljci?

Naučno popularni časopis The Conversation zatražio je od petoro stručnjaka da odgovore na ovo pitanje. Četvoro je odgovorilo potvrdno.

Astrobiolog Jonti Horner

"Odgovor je da definitivno postoje. Međutim smatram da bi pravo pitanje trebalo da bude da li su vanzemaljci dovoljno blizu nas da ih možemo otkriti. Naime, svemir je neverovatno veliki. U poslednjih nekoliko decenija naučili smo da gotovo svaka zvezda u kosmosu ima planete. Procenjuje se da naša galaksija, Mlečna staza, ima do 400 milijardi zvijezda. Recimo da svaka od njih ima pet planeta, samo u našoj galaksiji imali bismo dva triliona planeta. A u svemiru ima više galaksija nego što ima planeta u Mlečnom putu - rekao je astrobiolog Jonti Horner sa Univerziteta Southern Queensland.

Drugim rečima, čini se nemogućim da je Zemlja jedina planeta koja ima života - uključujući inteligentan i tehnološki napredan život.

"Ali, hoćemo li ikada pronaći vanzemaljce? To je teško pitanje. Zamislite da jedna od milijardu zvezda ima planetu na kojoj se razvila tehnološki napredna civilizacija koja može da šalje signale u svemir. To bi značilo da u našoj galaksiji imamo oko 400 zvezda s tehnološki naprednim životom. Ali naša galaksija je ogromna; proteže se 100.000 svetlosnih godina s jedne na drugu stranu. Toliko je velika da bi te zvijezde u proseku bile međusobno udaljene oko 10.000 svetlosnih godina. To je predaleko da bismo u ovome trenutku mogli detektovati vanzemaljske signale, osim ako su moćniji od onih kakve mi imamo. Dakle, iako verujem da vanzemaljski život postoji, mislim da će biti jako teško to dokazati - dodao je.

Astrofizičar Stiven Tingej

"Da, verujem da postoje, ali to je hrabra tvrdnja. Smatram da se pojam "vanzemaljac" odnosi na svaki oblik života, kako ga mi shvatamo na Zemlji, koji se razvio na nekoj drugoj planeti. A za sada nema stvarnog konsenzusa oko definicije "života" jer se radi o vrlo složenom konceptu. Uglavnom, ako bismo negde izvan Zemlje pronašli nešto što nalikuje bakterijama, to bi se klasifikovalo kao vanzemaljski život", rekao je astrofizičar Stiven Tingej sa Univerziteta Curtin.

"U svemiru se nalaze stotine milijardi galaksija, a u svakoj mogu biti milijarde i milijarde zvezda. Većina tih zvezda ima barem po jednu planetu. Ti planetarni sistemi nastaju iz bogate mešavine elemenata, među kojima se nalaze i oni koji su ključni za nastanak "života". Dakle, teško je poverovati da se određena kombinacija uslova koji su rezultirali "životom" dogodila samo na Zemlji, a ne i na bilionima drugih planeta u svemiru. No ostaje videti nalikuje li taj vanzemaljski život bakterijama ili se radi o nečem uzbudljivijem - tehnološki naprednoj civilizaciji s kojom možemo komunicirati", navodi Tingej.

"Danas ulažemo značajan napor u potrazi za vanzemaljskim civilizacijama koje se možda koriste nama sličnim tehnologijama; poput moćnih radioteleskopa koji šalju radiosignale s udaljenih planetarnih sistema. Takođe se možda pokaže da je naša definicija "života" prilično neadekvatna i da vanzemaljci, ma gde se oni nalazili, igraju po potpuno drugačijim pravilima - zaključuje astrofizičar.

Planetarna naučnica Helen Mejnard Kesli

" Smatram da je samo pitanje vremena kada ćemo na nekoj drugoj planeti pronaći nešto što nalikuje biologiji. Čak i u našem Sunčevom sistemu sve više pronalazimo mesta koja bi mogla biti gostoljubiva za život kakav poznajemo. Pogledajte okeane koji se nalaze ispod ledene površine Evrope i Ganimeda (dva Jupiterova mjeseca), to su područja na kojima je temperatura taman dovoljna za život, a ima i vode i minerala. Naravno, to je gledanje na život iz naše perspektive, vanzemaljski život mogao bi biti vrlo različit od našeg -kazala je naučnicaiz australisjke agencije ANSTO.

"Zato sam stvarno uzbuđena zbog daljnjeg istraživanja Saturnovog meseca Titana. Titan na svojoj površini ima čitav niz zanimljivih molekula, kao i aktivne vremenske sisteme koji mogu da ih transportuju - i to sve u našem Sunčevom sistemu. A znamo da u našoj galaksiji postoje i drugi solarni sistemi. Uglavnom, stvarno mi se čini da je lako moguće da ćemo negde pronaći neku vrstu aktivne biologije. Hoće li nas ona moći pozdraviti? Pa, to je drugo pitanje", dodala je ona.

Stručnjak za svemirsku tehnologiju Rebekca Alen

"Da, smatram da vanzemaljci postoje, ali verovatno ne izgledaju poput nas. Naime, procenjuje se da samo u našoj galaksiji postoji više od 100 milijardi planeta; s oko šest milijardi potencijalno sličnih Zemlji. Zato je skoro pa sigurno da postoji život na nekoj drugoj planeti. Međutim, kad čujemo reč "vanzemaljac", obično nam na pamet pada slika humanoidnog oblika života. Međutim, čak i na Zemlji je najzastupljeniji oblik života puno stariji, manji i otporniji. Govorim, naravno, o mikroorganizmima. Ti organizmi prkose naučnim principima, preživljavaju na nemogućim mestima. Kladila bih se da vanzemaljski život postoji u obliku tih "ekstremofila" - smatra stručnjak za svemirsku tehnologiju Rebeka Alen sa Univerziteta Swinburne University of Technology.

"NASA je upravo poslala malene vodene medvediće na Međunarodnu svemirsku stanicu kako bi astronauti mogli da prouče njihove sposobnosti u ekstremnom okruženju. Budući da su u našem Sunčevom sistemu otkriveni ključni sastojci za život, vrlo je verovatno da su organizmi koji nalikuju najotpornijim na Zemlji rašireni u našoj galaksiji. Šta mislim o naprednijoj vanzemaljskoj civilizaciji? Svemir je ogroman, a za sada nam nije lako pronaći druge svetove, a kamoli identifikovati koji od njih nalikuju Zemlji. Dodatno, treba da uzmemo u obzir da su životu na našoj planeti trebale milijarde godina da napreduje, tako da je mala šansa da pronađemo sličnu vrstu vanzemaljaca. Naravno, nada umire poslednja; naučnici i dalje koriste napredne radioteleskope kako bi pretraživali nebo i tragali za novim oblicima radiokomunikacije", zaključila je Alenova.

Astrobiolog Martin Van-Kranendonk

"Jednostavan odgovor na ovo pitanje je - ne. Ako se služimo čisto empirijskim podacima i pretpostavimo da se pitanje odnosi na bilo kakav oblik života izvan Zemlje koji nije povezan s ljudskim aktivnostima, onda odgovor, koliko znamo, mora biti da nema vanzemaljaca. Naravno, mi nismo istražili sve kutke svemira u potrazi za znakovima života i čak ni ne znamo kako bi mogao izgledati život u drugom hemijskom sistemu jer ni ovde na Zemlji ne postoji dogovorena definicija života koji se temelji na ugljeniku - rekao je astrobiolog Martin Van-Kranendonk sa Univerziteta Novi Južni Vels.

"Dakle, možda je bolji odgovor da ne znamo. U stvari, možda nikada nećemo moći definitivno odgovoriti na ovo pitanje. Ali, naravno, naučnici puno rade na tome. Možda ćemo jednog dana moći znati imamo li međuplanetarne komšije ili smo zapravo sami u svemiru. A možda i nećemo", dodao je Van-Kranendonk.

Komentari (0)

Loading