SZO IZVEŠTAVA Koliko je sati nedeljno potrebno da budete na poslu da bi ste sačuvali vaše zdravlje! Rad ubije 745.000 godišnje

Foto: Shutterstock

Dugo radno vreme ubije oko 745.000 ljudi svake godine, prema zapanjujućoj novoj analizi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne organizacije rada. Studija, objavljena ove nedelje u časopisu Environment Internašnal, prva je globalna analiza gubitka života povezana sa dugim radnim vremenom.

U 2016. godini, najnovija statistika predstavljena u studiji, procenjuje se da je 398.000 ljudi umrlo od moždanog udara i 347.000 od srčanih bolesti kao direktan rezultat rada najmanje 55 sati nedeljno. Čini se da raste i ova brojka - između 2000. i 2016. godine broj umrlih od srčanih bolesti usled dugog radnog vremena povećao se za 41,5 odsto, a od moždanog udara za 19 procenata.

Muškarci su preuzeli najveći teret, a 72 posto smrtnih slučajeva povezanih sa radom dogodilo se među baš ovim polom. Čini se da stvarni rizik leži u sredovečnim i starijim ljudima koji nastavljaju da rade duge dane između 45 i 74 godine. 

Trenutno 8,9 procenata svetske populacije radi dugo, definisano kao 55 sati nedeljno ili više. Utvrđeno je da najveći postotak ljudi koji rade dugo rade u jugoistočnoj Aziji, a najmanje u Evropi.

Takođe je vredno pažnje da se broj ljudi koji su podvrgnuti dugom radnom vremenu znatno povećao između 2010. i 2016. godine. Ovo povećanje radnog vremena odraz je ekonomije i ekonomske neizvesnosti. Takođe je istaknuto da su pametni telefoni i prenosni računari podstakli nove radne kulture, u kojima ljudi nikada ne mogu istinski da se „odmore“. 

Štaviše, pandemija COVID-19 će samo usredsrediti ovaj trend kroz dalju ekonomsku nestabilnost i druge promene u kulturi rada, kao što su mere „rada od kuće“. 

„Pandemija COVID-19 značajno je promenila način rada mnogih ljudi“, rekao je u izjavi dr Tedros Adhanom, generalni direktor SZO . 

„Rad na daljinu postao je norma u mnogim industrijama, često brišući granice između kuće i posla. Pored toga, mnoga preduzeća su primorana smanjiti broj operacija ili ugasiti operacije kako bi uštedela novac, a ljudi koji su još uvek na platnom spisku ostaju raditi duže. Nijedan posao nije vredan rizika od moždanog udara ili bolesti srca. Vlade, poslodavci i radnici moraju da rade zajedno kako bi se dogovorili o ograničenjima za zaštitu zdravlja radnika “.

Da bi prevazišli ovaj problem, istraživači tvrde da vlade moraju da uvedu, primene politike koje zabranjuju obavezno prekovremeno i osiguravaju maksimalna ograničenja radnog vremena.

„Rad od 55 sati ili više nedeljno predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje“, objasnila je dr Marija Neira, direktorka Odeljenja za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje SZO. „Vreme je da se svi, vlade, poslodavci i zaposleni probudimo sa činjenicom da dugo radno vreme može dovesti do prerane smrti“.

Još zanimljivosti možete pročitati OVDE!

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI