Verovali su da će svetlost koja dopire iz ovih neobičnih lampi oterati zle duhove i sprečiti ih da se vrate među žive.

Ovaj običaj vezuje se za drevni keltski praznik Samhain, kojim su se obeležavali kraj žetve i početak zime. Prema tadašnjim verovanjima, u noći između 31. oktobra i 1. novembra granica između sveta živih i mrtvih postajala je veoma tanka, pa su duhovi pokojnika mogli da se vrate među ljude.

Kako bi se zaštitili, ljudi su palili velike vatre, nosili zastrašujuće maske i pravili svetiljke sa izrezbarenim licima. Jedan od sačuvanih primera ovakve dekoracije nalazi se u Nacionalnom muzeju Irske. Reč je o replici takozvane „duhovne repe“ iz ranih 1900-ih, čije lice sa oštrim zubima i praznim očnim dupljama izgleda prilično jezivo.

Škrtac Džek dva puta prevario samog đavola

Ipak, najpoznatija priča koja se povezuje sa svetlećim lampama za Noć veštica jeste irska legenda o Škrtcu Džeku, poznatom i kao Stingy Jack.

Prema predanju, Džek je bio lukav i zao kovač koji je čak dva puta uspeo da nadmudri đavola. Međutim, kada je umro, suočio se sa neobičnom sudbinom: nije mogao da uđe ni u raj ni u pakao.

Zbog svojih grehova nije bio dobrodošao u raj, dok je đavo odbio da ga primi u pakao, želeći da mu se osveti zbog ranijih prevara.

Tako je Džek osuđen da zauvek luta između dva sveta, bez mesta na kojem bi mogao da pronađe mir. Đavo mu je, ipak, dao komad užarenog uglja kako bi mogao da osvetli put kroz večnu tamu. Džek je ugalj stavio u izdubljenu repu i nastavio svoje beskrajno lutanje.

Kako je irska legenda stigla do Amerike?

Upravo iz ove priče potiče naziv Džek-o-lantern (Jack-o’-Lantern), koji se danas koristi za izrezbarene svetiljke.

Irski imigranti doneli su ovaj običaj u Ameriku tokom 19. veka, ali je tamo došlo do velike promene. Umesto repe, počeli su da koriste bundeve.

Razlog je bio praktičan: bundeve su bile veće, mekše i mnogo jednostavnije za rezbarenje. Njihova narandžasta boja savršeno se uklapala u jesenji ambijent, pa su vremenom postale prepoznatljiv simbol praznika.

Bundeva postala neizostavan simbol Noći veštica

Popularnost bundeva dodatno je rasla tokom 19. veka, kada su se pojavljivale u književnosti i umetnosti. Jedan od poznatih primera je „Legenda o Uspavanoj dolini“ Vašingtona Irvinga, u kojoj se pojavljuje bezglavi jahač povezan sa bundevom.

Danas su izrezbarene bundeve mnogo više od jezive dekoracije. Njihovo pravljenje postalo je omiljena porodična aktivnost uoči Noći veštica, a svetleće lampe često se postavljaju ispred kuća kao deo praznične atmosfere.

Iako više nemaju nekadašnju zaštitnu ulogu, bundeve i dalje čuvaju vezu sa drevnim verovanjima i irskom legendom o čoveku koji je uspeo da prevari đavola, ali nikada nije pronašao put kući.