Ljubitelji ljutih paprika dobro znaju da izgled ponekad ume da prevari. Dve papričice koje gotovo identično izgledaju mogu imati potpuno različit intenzitet – jedna će tek blago zagrejati nepce, dok će druga izazvati pravo peckanje.

Iako ne postoji način da se samo pogledom sa sigurnošću utvrdi koliko je neka paprika ljuta, nekoliko karakteristika može da posluži kao koristan nagoveštaj.

Za ljutinu je zaslužan kapsaicin, prirodno jedinjenje koje se u najvećoj koncentraciji nalazi u unutrašnjim belim rebrima i opni paprike. Upravo on izaziva osećaj pečenja u ustima, ali može da izazove neprijatnu reakciju i ako nakon seckanja ljute paprike rukama dodirnete oči ili lice.

Semenke nisu glavni izvor ljutine

Jedna od najrasprostranjenijih zabluda jeste da se kapsaicin nalazi u semenkama. One same zapravo ne proizvode kapsaicin. Problem je u tome što se nalaze neposredno uz unutrašnju opnu paprike, gde je koncentracija kapsaicina najveća.

Zbog toga kapsaicin može da dospe na površinu semenki, pa one prilikom jela mogu delovati veoma ljuto.

Ako želite da papriku učinite blažom, samo uklanjanje semenki nije dovoljno. Mnogo je važnije odstraniti belu opnu i unutrašnja rebra, jer se upravo tu nalazi najveći deo kapsaicina.

Zašto neke paprike peku mnogo više od drugih?

Čak i paprike iste sorte, pa čak i plodovi sa iste biljke, ne moraju imati identičnu ljutinu.

Na intenzitet prvenstveno utiču sorta i genetika, ali važnu ulogu mogu imati i uslovi u kojima je biljka rasla. Temperatura, količina vode i drugi uslovi tokom razvoja ploda mogu uticati na stvaranje kapsaicina.

Zbog toga se ponekad dešava da jedna papričica bude znatno ljuća od druge, iako na prvi pogled nema velike razlike među njima.

Na ukus utiče i zrelost. Kako paprika sazreva i menja boju, njen ukus se menja, pa potpuno zreli plodovi često imaju izraženiju aromu i više prirodne slatkoće. Međutim, sama zrelost nije garancija da će paprika biti ljuća.

Obratite pažnju na površinu ploda

Jedan od detalja koji ljubitelji ljutih paprika ponekad koriste kao orijentir jesu sitne linije i brazde na površini ploda.

Izraženije linije mogu nastati tokom rasta i biti češće kod zrelijih paprika. Takvi plodovi mogu imati intenzivniji ukus, ali ovaj znak nikako nije dovoljno pouzdan da bi se na osnovu njega procenila ljutina.

Drugim rečima, izgled paprike može dati određeni nagoveštaj, ali ne može zameniti podatak o sorti ili merenje ljutine.

Da li su male papričice uvek ljuće?

Često se može čuti da su male ljute papričice mnogo „opasnije“ od velikih. Iako sitnije sorte zaista mogu biti veoma ljute, veličina sama po sebi nije pravilo.

Manji plodovi nekih sorti mogu imati veoma intenzivan ukus, dok krupnije paprike zbog većeg sadržaja vode mogu delovati blaže. Ipak, sve zavisi od konkretne sorte, uslova uzgoja i zrelosti.

Zato nije dobra ideja procenjivati ljutinu samo prema tome koliko je paprika velika ili mala.

Šta nam govori boja?

Boja može biti još jedan koristan trag, ali ni ona nije pouzdan pokazatelj ljutine.

Kod mnogih sorti paprika prelazak iz zelene u crvenu znači da je plod sazreo. Crvene paprike često imaju razvijeniju aromu i izraženiju slatkoću u odnosu na zelene, dok se zelene koriste kada se želi svežiji i drugačiji ukus.

Međutim, crvena paprika nije automatski ljuća od zelene. Postoje veoma ljute zelene paprike, kao i potpuno zrele crvene sorte koje su relativno blage.

Najvažnije pravilo

Ako želite da znate koliko je neka ljuta paprika zaista jaka, nemojte se oslanjati samo na njenu veličinu, boju ili izgled kore. Najpouzdaniji pokazatelj je sorta i njen poznati nivo ljutine, dok se intenzitet kod pojedinačnih plodova može razlikovati.

A ako papriku pripremate kod kuće, rukujte njome pažljivo i nakon sečenja dobro operite ruke – posebno pre nego što dodirnete oči ili lice.