Povratak iz inostranstva i pokretanje sopstvenog biznisa za mnoge predstavljaju novi početak. Ipak, kada se u posao uključe ljudi kojima godinama verujemo, granica između prijateljstva i poslovnog odnosa može veoma brzo da se izbriše.

Upravo takvo iskustvo podelio je muškarac koji se posle 12 godina rada u Nemačkoj vratio u Hrvatsku i gotovo svu ušteđevinu uložio u mali servis za automobile.

Svoju priču objavio je u Fejsbuk grupi „Nemačka bez stresa“, gde je opisao probleme koji su počeli nakon što je posao poverio ljudima koje je godinama poznavao.

„Nakon 12 godina rada u Nemačkoj vratio sam se u Hrvatsku i uložio gotovo svu ušteđevinu u mali servis za automobile. Zaposlio sam četvoricu ljudi, među njima dvojicu koje poznajem još iz školskih dana. Mislio sam da će upravo njima biti najlakše verovati“, naveo je.

Problemi počeli posle nekoliko meseci

Kako tvrdi, u početku je sve funkcionisalo bez većih problema. Međutim, nakon nekoliko meseci počele su da stižu prve pritužbe mušterija.

„Mušterije su mi se žalile da se popravke naplaćuju mimo računa, delovi koje sam kupovao za servis završavali su kod privatnih mušterija, a jedan zaposleni je tokom radnog vremena redovno odlazio da obavlja sopstvene poslove“, ispričao je.

Zbog sve većih sumnji odlučio je da uvede detaljniju evidenciju materijala i radnog vremena.

Tada je, kako navodi, shvatio da mesečno gubi ozbiljan novac.

„Uveo sam evidenciju materijala i radnog vremena i vrlo brzo shvatio da mesečno gubim ozbiljan novac. Dvojici sam dao otkaz, a ostalima jasno rekao da od tog trenutka više nema dogovora 'na reč'“, napisao je.

„Postao sam škrtica“

Promene u načinu rada, prema njegovim rečima, nisu naišle na razumevanje dela zaposlenih.

„Od tada sam za pola mesta postao škrtica koja se nakon godina u Nemačkoj vratio i sada 'glumi velikog gazdu'. Najviše me pogodilo što su se protiv mene okrenuli i ljudi koje poznajem ceo život“, naveo je.

Kako kaže, celo iskustvo nateralo ga je da preispita odluku da privatne odnose i poslovanje toliko približi.

„Danas se pitam jesam li najveću grešku napravio upravo onda kada sam posao pokušao da vodim prijateljski, umesto da sam od prvog dana jasno odvojio prijateljstvo od posla“, napisao je.

Na kraju je čitaocima postavio pitanje da li bi nakon takvog iskustva ponovo zapošljavali prijatelje i poznanike ili bi privatne i poslovne odnose ubuduće držali potpuno odvojeno.

Njegova objava izazvala je reakcije drugih članova grupe. Dok jedni smatraju da je međusobno poverenje važan temelj svakog poslovanja, drugi upozoravaju da upravo prijateljski odnosi mogu dodatno zakomplikovati situaciju kada se u posao umešaju novac, odgovornost i različiti interesi.

Priča je, između ostalog, otvorila i širu dilemu: da li je lakše poslovati sa ljudima koje dobro poznajemo ili je upravo tada teže postaviti jasne granice?