Sve više putnika počelo je da umotava pasoše u aluminijumsku foliju, verujući da će na taj način zaštititi svoje lične podatke od moguće digitalne krađe.

Ideja je zasnovana na strahu da bi kriminalci mogli bežično da očitaju podatke sa elektronskog pasoša dok prolaze pored njegovog vlasnika. Savremeni pasoši u brojnim zemljama imaju ugrađen elektronski čip, zbog čega je ova teorija privukla pažnju korisnika društvenih mreža.

Kao primer može se navesti nemački pasoš, koji u integrisanoj podatkovnoj stranici sadrži RFID čip. On omogućava brzu proveru identiteta na graničnim prelazima. Na čipu se, između ostalog, nalaze podaci poput imena, mesta rođenja, pola, boje očiju, visine i prebivališta, kao i dva otiska prstiju uzeta prilikom izdavanja dokumenta.

Međutim, pitanje je koliko je realna opasnost od neovlašćenog očitavanja tih podataka tokom običnog putovanja.

Prema stručnjacima navedenim u izvornom tekstu, takav scenario je izuzetno malo verovatan. Čitač bi morao da bude praktično neposredno uz pasoš, odnosno veoma blizu dokumenta, slično kao kod beskontaktnih plaćanja.

Zbog toga se aluminijumska folija uglavnom smatra nepotrebnom merom zaštite. Iako može predstavljati prepreku radio-talasima, stalno umotavanje i odmotavanje pasoša tokom kontrole može samo da uspori putnika i izazove zbunjene poglede.

U tekstu se navodi i da u Nemačkoj ne postoji centralno skladište podataka sa čipa pasoša. Nadležni organi čuvaju evidencije koje sadrže informacije koje su postojale i pre uvođenja elektronskih pasoša.

Otisci prstiju ostaju na samom dokumentu, dok se podaci korišćeni prilikom izrade pasoša, prema navodima iz izvora, nepovratno brišu nakon preuzimanja dokumenta.

Zato, iako je trend sa aluminijumskom folijom privukao veliku pažnju, stručnjaci ga ne smatraju praktično potrebnim za svakodnevno putovanje.