Sa prvim hladnijim danima menja se i način na koji treba zalivati biljke u bašti. Iako temperature postepeno padaju, a kiša je sve češća, to ne znači da zalivanje treba potpuno prekinuti. Naprotiv, biljke i tokom rane jeseni mogu imati potrebu za vodom, posebno nakon toplih i sunčanih dana.

Ključ je u tome da se količina vode više ne određuje po navici ili strogom rasporedu, već prema vremenskim uslovima i stvarnoj vlažnosti zemljišta.

Posle leta, kada je biljkama tokom velikih vrućina voda često bila potrebna gotovo svakodnevno, septembar donosi nešto lakši ritam za baštovane. Ipak, upravo tada lako je napraviti grešku i pretpostaviti da je povremena kiša dovoljna.

Topli dani i dalje mogu brzo isušiti zemljište, zbog čega je važno redovno proveravati šta se dešava ispod površine.

Ne gledajte samo površinu zemlje

Početkom jeseni potrebe biljaka za vodom postepeno se smanjuju. Međutim, ako je gornji sloj zemlje suv, to ne mora da znači da je zemljište potpuno bez vlage.

Najjednostavniji način da proverite da li je vreme za zalivanje jeste da prstima ili malom baštenskom alatkom proverite zemlju nekoliko centimetara ispod površine.

Ako je taj sloj i dalje vlažan, dodatno zalivanje najverovatnije nije potrebno. Ukoliko je zemlja suva i dublje, biljkama treba obezbediti vodu.

Ova jednostavna provera može pomoći da se izbegne prekomerno zalivanje, koje u hladnijem delu godine može biti jednako problematično kao i nedostatak vode.

Nije svako zemljište isto

Učestalost zalivanja zavisi i od vrste zemljišta.

Rastresita i peskovita zemlja lakše propušta vodu, ali se zbog toga i brže suši. Zbog toga biljke u takvom zemljištu mogu zahtevati nešto češće zalivanje.

Teža, glinovita zemljišta, sa druge strane, duže zadržavaju vlagu, pa sa dodatnim količinama vode treba biti oprezniji.

Jedan od jednostavnih načina da se vlaga u zemljištu duže zadrži jeste malčiranje. Površina zemlje može se prekriti slojem suvog lišća, slame ili drugog odgovarajućeg organskog materijala. Na taj način se usporava isparavanje i zemljište se sporije isušuje.

Samim tim, potreba za čestim zalivanjem može biti manja.

Kada je najbolje zalivati biljke tokom jeseni?

Dok su dnevne temperature još relativno visoke, posebno mlade biljke najbolje je zalivati u ranim jutarnjim satima. Vodu je najbolje usmeriti direktno na zemlju oko korena, umesto da se kvasi cela biljka.

Poželjno je izbegavati kvašenje listova, naročito u periodima kada se vlaga sporije zadržava i suši, jer dugotrajno vlažni listovi mogu pogodovati razvoju pojedinih gljivičnih oboljenja.

Kako jesen odmiče i temperature nastavljaju da padaju, potreba biljaka za vodom uglavnom se dodatno smanjuje.

Zato umesto strogog rasporeda zalivanja treba pratiti vremenske prilike i količinu padavina, ali i redovno proveravati zemljište.

Ako je nekoliko centimetara ispod površine zemlja još vlažna, nema potrebe da dodajete još vode. Ako je suva, zalivanje je potrebno prilagoditi konkretnoj biljci, vrsti zemljišta i vremenskim uslovima.

U jesen bašta ne traži manje pažnje – već drugačiju pažnju. Umesto svakodnevnog zalivanja po navici, dovoljno je nekoliko minuta da proverite zemlju i procenite šta je biljkama zaista potrebno.