Nekada se kuća nije počinjala samo ciglom, betonom i majstorima. Uz prvi kamen ili u temelj često su stavljane sitnice kojima se u narodnom verovanju pripisivala posebna simbolika.

Najčešće su to bili novčić, šaka žita ili malo vina. Novac je simbolizovao blagostanje i želju da u kući nikada ne manjka para, žito da porodica uvek ima hrane, dok je vino predstavljalo radost i veselje.

Novčić koji bi završio u temelju nije se vadio. Verovalo se da treba zauvek da ostane uz kuću i „čuva“ njeno blagostanje.

Postojao je i običaj da se mesto na kojem se zida kuća osvešta, a ponegde su domaćini temelje obilazili sa tamjanom i osvećenom vodom.

Kada bi kuća bila završena, u nju se među prvim stvarima unosio hleb i so, kao simbol da u domu nikada ne nedostaju osnovne stvari za život.

Na krov se često vezivao i crveni peškir ili komad platna, za koji se u narodnom verovanju smatralo da štiti kuću od uroka i zavidnih pogleda.

Danas su mnogi od ovih običaja gotovo zaboravljeni, ali se ponegde i dalje prenose sa kolena na koleno – makar simbolično, kada se započinje novi dom.