Ipak, umesto lepog početka novog poglavlja, prvi radni dan doneo joj je neprijatnu situaciju zbog koje je, kako je sama ispričala, zaplakala.

Jana je svoje iskustvo podelila na društvenoj mreži Threads, objašnjavajući da ju je posebno pogodilo ponašanje jedne mušterije koja je burno reagovala kada je saznala da ne govori srpski jezik.

Prvog dana rada doživela neprijatnost

Kako je navela, u radnju je ušla žena iz Srbije, a Jana ju je ljubazno pitala da li mogu da razgovaraju na engleskom jeziku.

Umesto pristanka, mušterija joj je, prema njenim rečima, oštro poručila da, ako živi u Srbiji, treba da govori srpski.

Jana je navela da joj je žena zamerila i to što veliki broj Rusa dolazi u Srbiju, a ne uči jezik.

„Prvog dana rada u svojoj prodavnici sam se rasplakala. Čini mi se da sam tog dana nadrljala za sve Ruse. Tada me je to baš povredilo“, napisala je Jana.

Ipak, kasnije je, kako kaže, pokušala da razume šta je žena zapravo želela da joj poruči.

„Sami sebi napravimo mali udoban svet“

Jana je objasnila da sporije učenje jezika ne znači da ne poštuje Srbiju, već da život u novoj zemlji zahteva mnogo energije.

Prema njenim rečima, stvari koje su u rodnoj zemlji bile potpuno automatske odjednom postaju komplikovane – od odlaska kod lekara i kupovine do komunikacije sa institucijama i svakodnevnog rešavanja problema.

Zbog toga, kako je navela, doseljenici ponekad počnu da stvaraju mali krug u kojem mogu da funkcionišu bez mnogo korišćenja lokalnog jezika.

„To nije opravdanje. I sigurno nije nepoštovanje Srbije, njenog jezika ili ljudi. Samo još jedna strana života u novoj zemlji koju možda nije uvek lako videti sa strane“, napisala je.

Javnost se podelila

Njena objava izazvala je veliku raspravu.

Mnogi su stali na Janinu stranu i osudili način na koji joj se mušterija obratila. Ipak, veliki broj komentatora istakao je da postoji razlika između perioda prilagođavanja i situacije kada stranac otvori radnju i svakodnevno radi direktno sa domaćim stanovništvom.

dsds

„Krivo mi je što ti se ovo dogodilo, ali se ne podrazumeva da niko od nas zna engleski, a još manje ruski. Ukoliko si se već odlučila na rad s ljudima, poznavanje našeg jezika je zaista neophodno“, napisala je jedna korisnica.

Drugi su podsetili na iskustva Srba koji su odlazili u Nemačku i druge zemlje.

„Poznajem ljude koji su u svojim četrdesetim i pedesetim godinama otišli za Nemačku, pa su se trudili i naučili njihov jezik. Ne možeš da očekuješ da se mi prilagođavamo tebi, već ti nama“, napisao je jedan muškarac.

Tako je Janina priča otvorila mnogo širu temu – koliko vremena strancima treba dati da savladaju jezik, ali i da li se od njih očekuje više kada postanu preduzetnici i počnu da rade sa domaćim stanovništvom.

Čini se da su se mnogi složili oko jednog: neprijatan odnos prema nekome ko tek počinje život u novoj zemlji nije opravdan, ali je poznavanje jezika veoma važno kada posao podrazumeva svakodnevnu komunikaciju sa mušterijama.