Stres je prirodna reakcija tela na zahtevne, neizvesne ili opasne situacije, koja oslobađa hormone koji pripremaju telo za odgovor.

U manjim količinama može biti koristan jer povećava budnost i pomaže u brzoj reakciji, ali kada traje duže ili postane previše intenzivan, može ozbiljno opteretiti fizičko i mentalno zdravlje. Problem je što se mnogi ljudi toliko naviknu na stres da čak ni ne prepoznaju znake dok se ne pojave izraženiji zdravstveni problemi.

Stručnjaci su objasnili kako da prepoznate različite vrste stresa, ali i kako da reagujete na njega.


Emocionalni stres

Emocionalni stres može se manifestovati kroz razdražljivost, bes, plačljivost, tugu, nervozu ili osećaj da smo potpuno preplavljeni svakodnevnim obavezama. Osoba može biti nemirna, anksiozna ili stalno „na ivici“, a ponekad se javljaju i osećaji letargije ili depresivnog raspoloženja.

Takvo stanje često otežava koncentraciju, donošenje odluka i obavljanje čak i jednostavnih svakodnevnih zadataka.


Fizički stres

Stres se često seli iz uma u ​​telo, pa se mogu pojaviti glavobolje, vrtoglavica, napetost mišića i bol u vratu, ramenima ili leđima. Neki ljudi stiskaju vilice ili škrguću zubima, osećaju ubrzan rad srca, težinu u grudima, umor, kratak dah ili probleme sa varenjem.

Dugotrajni stres može poremetiti san, smanjiti seksualnu želju i doprineti češćim oboljevanjima.

Kognitivni stres

Kada je mozak preopterećen duže vreme, pamćenje i sposobnost koncentracije često prvi pate. Osoba može zaboraviti obaveze, imati poteškoća u praćenju informacija, biti sporija u rešavanju problema i imati poteškoća u donošenju odluka.

Nedostatak motivacije, smanjeno interesovanje za posao i negativne misli su takođe česti, što dodatno povećava osećaj preopterećenosti.

stres

Bihejvioralni stres

Stres može promeniti način na koji se ponašamo, čak i kada toga nismo svesni. Neki ljudi počinju da jedu više ili manje nego ranije, odlažu obaveze, izbegavaju porodicu i prijatelje, manje vežbaju ili se sve više okreću alkoholu, cigaretama ili drugim sredstvima da bi se kratkotrano bolje osećali.  

Na poslu ili u školi, ovo se može manifestovati kašnjenjem sa rokovima, češćim izostancima i sporijim završavanjem zadataka.

Hronični stres

Hronični stres se javlja kada osećaj napetosti traje nedeljama, mesecima ili čak duže i telo nema dovoljno vremena za pravi oporavak. Mogu se javiti uporni umor, bol, nesanica ili prekomerna pospanost, promene u apetitu, povlačenje iz društva, emocionalna iscrpljenost i osećaj „magle“ u glavi.

Dugotrajna izloženost stresu povezana je sa većim rizikom od anksioznosti, depresije i kardiovaskularnih bolesti.

Posttraumatski stres

Posttraumatski stresni poremećaj, ili PTSP, može se razviti nakon što osoba doživi ili bude svedok traumatičnog događaja kao što je nesreća, nasilje ili prirodna katastrofa. Mogu se pojaviti nametljiva sećanja, izbegavanje svega što podseća na događaj i stalna napetost.

 Ako takva osećanja traju duže od mesec dana, izuzetno su jaka ili ozbiljno remete rad, odnose i svakodnevni život, trebalo bi da razgovarate sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Kada stres postaje ozbiljan problem? 

Produženi stres ne samo da utiče na raspoloženje, već može pogoršati zdravstveno stanje i probleme uključujući srčane bolesti, probleme sa varenjem, kožne bolesti, probleme sa težinom i seksualno zdravlje.

Lekari savetuju da pokušate da smanjite osećaj preopterećenosti tako što ćete se posvetiti odmoru, zdravoj ishrani, vežbanju, druženju, zabavnim aktivnostima koje vas raduju... Ako se stres ne smanji uprkos odmoru i zdravim načinima suočavanja sa stresom, lekar vam može pomoći da pronađete uzrok stresa i da počnete da ga lečite na adekvatan način, piše webmd.