Čak i promena od samo jednog sata može da poremeti naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam.

Mnogi ljudi doživljavaju umor, razdražljivost, glavobolje i probleme sa koncentracijom u danima nakon pomeranja sata.  Istraživanja su pokazala i ozbiljnije posledice - na primer, zabeležen je statistički porast srčanih udara i saobraćajnih nezgoda u ponedeljak odmah nakon promene na letnje računanje vremena.

Našem telu je potrebno nekoliko dana, a ponekad i nedelja, da se potpuno prilagodi novom ritmu spavanja i budnosti.

Da bi se ublažili negativni efekti, stručnjaci savetuju postepenu adaptaciju. Nekoliko dana pre promene, pokušajte da svake večeri idete u krevet 15 do 20 minuta ranije. Takođe, u danima koji okružuju promenu, izbegavajte teške obroke, kofein i alkohol uveče, i pokušajte da budete što više izloženi dnevnoj svetlosti tokom dana kako biste pomogli telu da se brže sinhronizuje, piše Večernji list.

ITreba znati da je odluka EU da letnje računanje vremena uvek počinje poslednje nedelje u martu. Kako se dani u nedelji pomeraju svake godine, tako se i ta poslednja nedelja pomera na različite datume. Ove, 2026, godine, taj dan će biti 29. mart, dok će se povratak na zimsko, odnosno standardno vreme, dogoditi poslednje nedelje u oktobru.

Uprkos popularnosti dužih večeri, pomeranje sata ima brojne protivnike koji ukazuju na negativne posledice po ljudsko zdravlje i biološki ritam.Zbog toga treba osluškivati svoj organizam, usvojiti savete lekara i olakšati sebi adaptaciju na novo računanje vremena.