Saobraćaj u Beogradu, ali i u drugim većim gradovima Srbije, za mnoge je svakodnevni ispit strpljenja. Gužve, nestrpljenje i nedostatak tolerancije često ostavljaju utisak da na putu važi pravilo „snađi se“. Dok su jedni na takvu dinamiku navikli, drugima deluje kao scena iz akcionog filma.

Takvo iskustvo opisao je jedan Srbin koji živi na Floridi. Tokom dvomesečnog boravka u Beogradu, kako kaže, ostao je zatečen načinom vožnje. Svoje utiske podelio je na Reddit-u, upoređujući saobraćaj u SAD i Srbiji.

„Na autoputu sam vozio desnom trakom, a kamion iza mene bio je toliko blizu da bi me udario da sam naglo zakočio. Na Floridi ljudi uglavnom drže razmak od tri do četiri dužine automobila. Naravno, ima i tamo onih koji se ‘zalepe’ za branik, ali to je retkost“, napisao je. Dodao je i da je primetio izraženu nervozu – vozače koji ubrzavaju samo da bi sprečili druge da se uključe u traku.

Na kraju je postavio pitanje: „Da li je ovo ovde normalno?“

U komentarima su usledile brojne reakcije, često prilično oštre. Mnogi su priznali da je problem stvaran.

Jedan korisnik opisao je situaciju iz gradske kolone: svi se kreću oko 50 km/h, ispred je dugačka kolona, ali vozač iza njega uporno blica i svira, zahtevajući da se skloni iz leve trake. Na kraju ga pretiče desnom, pa čak i zaustavnom trakom. „Samo me zanima kako je takva osoba dobila dozvolu“, napisao je ogorčeno.

Drugi su pokušali da objasne razliku mentalitetom i saobraćajnom kulturom. „Jednostavno imamo lošiju kulturu vožnje u poređenju sa zapadnim zemljama“, glasio je jedan od komentara. Neki su isticali da velika gustina saobraćaja podstiče vozače da drže manji razmak, dok su drugi otvoreno kritikovali agresivan stil vožnje koji se, kako tvrde, godinama toleriše.

„Do granice sve fino“

Posebno upečatljivo bilo je iskustvo vozača koji je putovao ka Budimpešta. Prema njegovim rečima, na srpskom delu autoputa leva traka često služi kao „brza traka“, gde se vozi iznad ograničenja i blica sporijima. Međutim, čim se pređe granica sa Mađarskom, ponašanje vozača se menja.

„Isti ljudi koji su do granice vozili na metar odstojanja i blicali, odjednom drže propisan razmak i voze po ograničenju“, napisao je, uz šalu da je „verovatno do vazduha“.

Ova rasprava ponovo je otvorila pitanje da li je reč o mentalitetu, nedovoljnoj kontroli ili jednostavno drugačijem sistemu kažnjavanja. U zemljama zapadne Evrope i SAD kazne za prekršaje poput nedržanja odstojanja ili agresivne vožnje često su visoke i dosledno se primenjuju, što utiče na ponašanje vozača.

U svakom slučaju, diskusija pokazuje da mnogi vozači prepoznaju problem i da ih takvo okruženje frustrira. Pitanje je samo koliko brzo se kultura vožnje može promeniti – i da li je za to potrebna stroža kontrola ili veća međusobna tolerancija.