Nakon što je serijalom Spomenar probudio nostalgiju za starim Zagrebom, reditelj i kreativni producent Filip Filković Philatz ponovo je dirnuo publiku – ovoga puta videom posvećenim kupatilu osamdesetih. U samo nekoliko dana snimak je preplavio društvene mreže, pokrenuvši talas emocija, komentara i sećanja koja, kako mnogi kažu, gotovo da imaju miris.

U fokusu nisu samo predmeti, već osećaj jednog vremena. Naracija započinje rečenicom: „Slike blede, ali mirisi ostaju zauvek“, čime je odmah jasno da je reč o uspomenama koje nadilaze vizuelno.

Na polici iznad umivaonika stoji legendarni Pino Silvestre – zeleni češer koji je, prema rečima iz videa, bio „miris svakog tate koji se spremao za izlazak“. Tu su i Pitralon, Ralon koji je „pekao, ali mirisao na muškost“, zatim Brion, lak za kosu Slap, pasta Kalodont, sapun Lahor i nezaobilazni plavi Radion.

Crveni lavor u kojem su se potapale „fine stvari“, mehanička vaga, bojler koji bruji i ogledalo zamagljeno parom – sve to čini scenografiju koja je mnogima bila svakodnevica.

Lavina emocija u komentarima

Publika je reagovala burno i iskreno. Jedan od najzapaženijih komentara glasio je: „Ko je preživeo kupatila 80-ih, danas može sve“, dok su drugi pisali: „Vratite me u detinjstvo“, „Smejem se i plačem“, „Kad smo bili čisti, mirisni i sigurni“.

U diskusijama su se nizali i drugi brendovi koji su obeležili generacije: Paloma roze listići, Kosili šampon, Subrina, Labud šamponi Breza i Kopriva, parfem Charlie, Atrix, Nivea plava krema, Merima sapuni, Becutan puder, AVA, Faks, Bloo, kao i legendarne mašine Gorenje.

Pominjali su se i metalni vikleri, kućne haube za kosu, rifljače za ručno pranje, štap za sušenje veša iznad kade, pa čak i „čitanje“ slovenskih natpisa na komandama mašina.

„Tada nismo imali ništa, a imali smo sve“

Jedan korisnik je sažeo atmosferu rečima: „Tada nismo imali ništa, a imali smo sve.“ Drugi su video nazvali „najlepšim sadržajem na Instagramu poslednjih godina“.

Autor je u opisu zahvalio Instagram profilu made.in.yugoslavia na ustupljenim fotografijama detalja poput fena, prekidača za svetlo i simbola dečaka i devojčice na vratima toaleta, koje je uklopio u AI vizuelizaciju.

Kao i u prethodnim projektima, Filković je kombinovao ličnu i porodičnu arhivu – uključujući bogatu fotografsku zaostavštinu svog oca – sa digitalnom obradom i generativnim alatima, naglašavajući da je tehnologija samo sredstvo.

Kako je izjavio za Dom i dizajn: „I dalje je to sve iz glave i iz sećanja.“