Izgradnja je završena 1936. godine, po projektu Aleksandra Đorđevića. Renoviran neposredno posle Drugog svetskog rata. Konačno je uređen i opremljen za sadašnju namenu istovremeno sa Starim dvorom, uređen kao jedinstvena slobodna površina, služi u rezidencijalne svrhe.

Gradnju Belog dvora započeo je 1934. godine privatnim sredstvima kralj Aleksandar Prvi sa željom da napravi rezidenciju za svoje sinove (prestolonaslednika Petra Drugog, kraljevića Tomislava i kraljevića Andreja), ali nije doživeo da vidi završetak radova. Izgradnju dvora dovršio je knez Pavle koji je, kao veliki ljubitelj umetnosti, dvor opremio vrednim umetničkim delima.

Uz dvor, sagrađeni su i kuhinja i garaža, koji su sa centralnim objektom povezani podzemnim tunelom. Pred početak Drugog svetskog rata u Evropi, knez Pavle je objektu pridodao i podzemno sklonište.

U očekivanju punoletstva Petra Dugog Karađorđevića, Beli dvor koristio je knez Pavle sa porodicom, a posle Drugog svetskog rata dvor je služio kao reprezentativni objekat u kome su se održavale svečanosti i primali ugledni gosti iz inostranstva.

Inventar Belog dvora je po dolasku komunista na vlast otuđen i popljačkan. Deo predmeta je vraćen zahvaljujući trudu stručnjaka u Zadužbini kralja Petra I. Predmeti su prodavani na „sindikalnim rasprodajama” i završio je u mnogim kućama po Topoli i drugde. Peko Dapčević je 1963. i 1967. prodao luksuzni nameštaj sa Belog dvora, u posedu kraljevske porodice Karađorđević, bračnom paru iz Beograda, za 13 miliona. Ukupno je vraćen samo mali deo predmeta kraljevske porodice.

Danas Beli dvor, kao i čitav dvorski kompleks na Dedinju koristi princ Aleksandar sa porodicom. Objekat je vlasništvo Republike Srbije.

Beli dvor krase dela svetskih umetnika među kojima su slike Nikole Pusena, Fransoa Mijea, Jana Brojgela, Paola Veronezea i drugih, a tu je i portret kralja Aleksandra I od Paje Jovanovića.

Trpezarija je opremljena nameštajem u stilu čipendejla u kojoj dominira impozantna vitrina sa porcelanom iz Sevra, a Veliki i Mali salon nameštajem u stilu Luja XV.

U prizemlju ove klasicističke zgrade nalazi se veliki Svečani hol i niz salona opremjenih u stilu Luja XV i Luja XVI sa venecijanskim lusterima. Tu je i Dvorska biblioteka koja je imala oko 35.000 knjiga i Svečana trpezarija nameštena u stilu čipendejla. Na sprat se stize stepeništem iz Svečanog hola, a do pet velikih apartmana vodi galerija nad Holom. U potkrovlju se nalaze stanovi posluge i pomoćna biblioteka.