"IZ OČIJU MI JE IZLAZILA VATRA" Nije mogao da hoda, ni da govori– svedočanstvo Mladena, koji je preživeo direktan udar groma

Gornjomilanovačko selo Pranjani i danas čuva uspomenu na događaj koji ni vreme ni ljudi nisu izbrisali iz sećanja. Davne 1979. godine, na dan Svetog Pantelejmona (9. avgusta), meštanin Mladen Tomović preživeo je direktan udar groma – što mnogi i danas nazivaju pravim čudom.

„Imao sam 24 godine. Konj mi je bio vezan za šljivu gvozdenim lancem, dugačkim desetak metara. Kada je krenula oluja, pošao sam da ga oslobodim i sklonim. Uhvatio sam lanac – i više se ničega ne sećam“, priseća se Mladen.

Kako mu kasnije pričaju, kiša je pljuštala oko pola sata, a on je sve to vreme ležao nepomično na zemlji. Kada je došao sebi, nije mogao ni da govori ni da hoda – samo je teturao. Porodica je mislila da se sklonio od nevremena, dok ga prva nije ugledala baka i pozvala pomoć.

Lekar je tada izjavio da je preživeo „pravim čudom“, a Mladen je od tog dana na Suvoboru poznat i kao „medicinski fenomen“. Na sebi je imao košulju čiji je levi rukav izgoreo do ramena. Doktor je verovao da ga je spasilo to što je kiša padala punih 35 minuta, dok je on ležao na zemlji.

„Imao sam problem sa očima – kao da mi je iz njih izlazila vatra. Nisam mogao da gledam. Poslali su me specijalisti koji mi je dao kapi i savetovao hladne obloge. Deset dana sam ih stavljao po pet-šest puta dnevno, dok se zavoji ne osuše“, priča Mladen.

Od tada, tokom letnjih oluja, on je posebno oprezan. Svoj „drugi rođendan“ slavi svake godine na Pantelijevdan. „Ako je oblačno, ako sevaju munje, sedim u uglu kuće gde nema ni prekidača ni utičnica. Telefon u kući ne gasim, ali mobilni ne nosim ako izlazim napolje dok grmi. I dalje ima straha“, priznaje.

Ova priča iz Pranjana podseća da se čuda zaista dešavaju. Mladen je preživeo ono što deluje nemoguće i ostao živ svedok da između neba i zemlje ponekad stoje samo vera – i neverovatna sreća.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI