ZVUČI BEZAZLENO, A KRIJE UŽAS Ovo je pravo značenje najezivije srpske izreke

Srpski jezik čuva mnoge stare izraze koji oslikavaju nekadašnji način života, običaje – pa i one surove, iz vremena kada su naši krajevi bili pod turskom vlašću.

Jedna od takvih izreka, koja se i danas povremeno čuje, jeste: „S koca i konopca“. Ova stara fraza koristi se za ljude okupljene iz raznih, često sumnjivih, sredina – bez reda, bez kriterijuma. U prenesenom značenju, odnosi se na skupinu raznih, nepouzdanih osoba, često sa lošom reputacijom.

Izreka ima duboke korene u narodnoj i književnoj tradiciji. U jednoj narodnoj pesmi koju je zapisao Vuk Karadžić piše:
„Pokupili zlice i zlikovce, buljumbaše s koca i konopca, te ih rani sirotinja raja...“

I publicista Rodoljub Čolaković u jednom delu navodi:
„U ustanak se ubaciše nekakvi probisvjeti bez roda i imena, balije, šokci, odbegli robijaši – ljudi s koca i konopca.“

Izreka se našla čak i u pravnim spisima. Valtazar Bogišić piše:
„Skupljalo se među njih ljudi sa svake strane... što no riječ – s koca i konopca.“

Ali odakle ta mračna slika – kolac i konopac?

Sve do sredine 19. veka, u našim krajevima su se kao metode pogubljenja koristili nabijanje na kolac i vešanje. Te su kazne posebno primenjivane nad hajducima i istaknutim Srbima pod turskom vlašću. Oni koji su uspevali da izbegnu takvu sudbinu, za njih se govorilo da su „pobegli s koca i konopca“.

O tim surovim metodama pisao je i Ivo Andrić u romanu Na Drini ćuprija, slikovito opisujući strahote tog vremena.

U prvobitnom značenju, izreka je označavala zle, osuđene ljude koji su se provukli kroz rupu zakona. Danas, značenje je nešto blaže – koristi se kada želimo da opišemo grupu ljudi koja je „svaštarska“, nepovezana, često i sumnjiva, bez jasnog porekla ili kriterijuma po kojem je okupljena.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI