Vekovima skrivano blago završilo ispod televizora: Kovčeg vredan 7 miliona evra služio kao mini-bar, vlasnik saznao tek kad je bilo kasno

Više od pola veka istraživači Viktorija i Albert muzeja iz Londona tragali su za retkim japanskim lakiranim kovčegom iz 17. veka. Slali su opise aukcijskim kućama širom sveta, kontaktirali kolekcionare, ali ga nisu pronašli — da bi na kraju saznali da je sve vreme bio neverovatno blizu, piše Daily Mail.

Naime, ovaj izuzetno vredan istorijski artefakt, jedan od svega deset preostalih na svetu, godinama je služio kao postolje za televizor u kući udaljenoj svega nekoliko stotina metara od muzeja. Njegov vlasnik, nesvestan istorijske i umetničke vrednosti predmeta, platio je kovčeg svega 100 funti. Osim kao postolje za TV, koristio ga je i kao mini-bar.

Taj isti kovčeg je 2013. godine na aukciji u Francuskoj prodat za neverovatnih 6,3 miliona funti (7,47 miliona evra). Kupio ga je Rijksmuseum iz Amsterdama.

Slavni japanski kovčeg

Reč je o ručno izrađenom kovčegu od kedrovine, metala i zlatnog laka, nastalom u Kjotu, a pripisuje se japanskom majstoru Kaomiju Nagašigeu. Površina kovčega ukrašena je motivima iz slavnih japanskih mitova, uključujući i „Priču o Genđiju“, koju mnogi smatraju prvim romanom u svetskoj književnosti.

Priča o kovčegu počinje 1640. godine, kada ga je naručio šef japanske kancelarije Holandske istočnoindijske kompanije kao deo kolekcije luksuznih predmeta. Osamnaest godina kasnije, zajedno s ostalim lakiranim predmetima, prodat je francuskom kardinalu Mazarenu, koji ga je uključio u svoju zbirku.

Dva primerka kasnije je kupio britanski pesnik Vilijam Bekford. Njegova ćerka Eufemija udala se za vojvodu od Hamiltona, pa su kovčezi završili na velikoj aukciji sadržaja Hamiltone palate 1882. godine. Tada je jedan primerak kupio Viktorija i Albert muzej, a drugi je završio kod kolekcionara ser Trevora Lorensa, a potom i rudarskog magnata sera Kliforda Korija.

Koristio ga kao kućni bar

Nakon Korijeve smrti 1941. godine, kovčeg je, kako je rekao jedan stručnjak, „nestao s radara“. U stvarnosti ga je kupio poljski lekar Zanijevski, koji je živeo u Londonu, a 1970. prodao ga je francuskom inženjeru iz kompanije Shell Oil za svega 100 funti (118 evra).

Novi vlasnik je kovčeg stavio ispod televizora u svojoj kući u Južnom Kensingtonu, na samo tri minuta hoda od Viktorija i Albert muzeja. Nakon penzionisanja 1986. godine, poneo ga je sa sobom u dolinu Loare, gde ga je koristio kao kućni bar. Kovčeg se ponovo pojavio tek nakon njegove smrti, kada je porodica počela da rasprema kuću.

Braća Filip i Ejmerik Ruajak, aukcionari, prepoznali su vrednost predmeta i uspeli da rekonstruišu njegovu fascinantnu istoriju. Na kraju je prodat na aukciji holandskom Rijksmuseumu.

„Najbolji od najboljih“

„Ovaj kovčeg je najbolji od najboljih. Bio je najbolji kada je napravljen, a to važi i danas. Njegova neverovatna priča samo dodatno povećava njegovu vrednost“, izjavio je oduševljeni Menno Ficki, kustos za istočnoazijsku umetnost u Rijksmuseumu, koji smatra da je kovčeg vredelo platiti 6,3 miliona funti.

Iako je kustosima Viktorija i Albert muzeja izmakao vredan pronalazak, Džulija Hat kaže da joj je laknulo što je kovčeg napokon pronađen. „Bilo bi fantastično da smo ga mi uspeli kupiti, ali kao i mnogi muzeji, nismo imali dovoljno sredstava. Ipak, presrećna sam što je završio u Rijksmuseumu“, poručila je tom prilikom.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI