STOGODIŠNJI PROFESOR OTKRIO 7 TAJNI DUGOVEČNOSTI Jedna vam se baš neće svideti

Autor: Redakcija Alo

Razonoda

30.04.2025

19:30

Profesor nutricionizma dr Džon Šarfenberg (102) otkrio je sedam životnih navika koje garantuju dug i zdrav život.

100 godina — Foto: Printscreen/Foto: Youtube/Printscreen

prethodna vest

HOROSKOP ZA PETAK, 5. DECEMBAR Ovnu se klima veza, Devici dobitak iz igara na sreću, Škorpiji bolovi u grlu

05:00

Razonoda 0

sledeća vest

ČUVALA SAM UNUKE GODINAMA, A ONDA ME JE ĆERKA OTERALA S KUĆNOG PRAGA "Čim sam se uhvatila za kvaku, stavila je ruku da ne uđem"

20:23

Doktor Šarfenberg je nutricionista i nekadašnji docent na Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji.

Rođen u decembru 1923. godine, izuzetno je vitalan, mentalno oštar, nezavisan, putuje svetom i vozi automobil.

On je odbacio ideju da je genetika igrala ulogu u njegovoj dugovečnosti. Naime, njegova majka je preminula kada je imala 60 godina, od Alchajmerove bolesti, a otac je podlegao srčanom udaru u 76. godini.

Doktor Šarfenberg je takođe nadživeo oba svoja brata, koji su bili manje fizički aktivni.

On veruje da praćenje njegovih sedam jednostavnih pravila za život može sprečiti pojavu kardiovaskularnih bolesti povezanih sa starenjem, kao što su srčani udar, moždani udar i dijabetes, koje su vodeći uzroci bolesti i smrti u razvijenim zemljama.

Takođe tvrdi da praćenje njegovih 7 zlatnih pravila omogućavaju ljudima da žive duže.

Nikada ne pušite

Šarfenberg nikada nije pušio i objasnio je da su opasnosti duvana dobro poznate i dokumentovane još od 1964. godine.

Dokazano je da pušenje oštećuje skoro svaki organ u telu i jedan je od najvećih uzroka bolesti i smrti koje se mogu sprečiti u mnogim zemljama širom sveta.

Ne pijte alkohol

Pored toga što nikada ne puši, Šarfenberg se takođe uzdržava od alkohola.

Uprkos istraživanjima koja sugerišu da povremeno pijenje alkohola ili određenih alkoholnih pića može imati neke zdravstvene koristi, Šarfenberg je ukazao na studije koje pokazuju da je stalna konzumacija alkohola povezana sa povećanim rizikom od raka.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ističe da je najbezbedniji izbor izbegavanje alkohola.

Vežbajte, posebno nakon 40. godine

- Iako sam nutricionista, mislim da je vežbanje čak važnije od ishrane - rekao je Šarfenberg, dodajući da veruje da je faza života u kojoj je vežbanje najvažnije - srednje doba, od 40. do 70. godine.

- Tada vam je to potrebno, jer tada ljudi imaju tendenciju da se opuste, imaju više novca, kupuju više hrane, više sede, više jedu... a to je pogrešan put - primetio je.

Profesorove omiljene rutine vežbanja uključuju baštovanstvo i brzo hodanje. Takođe je ukazao na studiju koja je otkrila da ljudi koji su hodali više od 1 kilometra dnevno bili dugovečniji od onih koji su bili manje aktivni.

Vodite računa o ishrani

- Jedite u pravo vreme. To znači da nema grickalica. Jedite raznovrsnu prirodnu, neprerađenu hranu u količinama koje su odgovarajuće za vašu idealnu težinu... To je sve što treba da znate - rekao je dr Šarfenberg.

On je takođe otkrio je da mu je poslednji obrok u danu rano popodne i da zatim ne jede do 6:30 ujutru.

Razmislite o izbacivanju mesa

Vitalni stogodišnjak je probao meso, ali ga nije jeo od svoje dvadesete godina. Umesto toga, pridržava se ishrane zasnovane isključivo na biljkama, koja uključuje mleko i jaja.

Njegova omiljena hrana uključuje mango, krompir, makadamija orahe i druge orašaste plodove i semenke.

Ističe da je vegetarijanska ishrana „optimalna“ jer konzumiranje previše mesa može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Smanjite unos zasićenih masti

Šarfenberg kaže da je orijentisanje na vegetarijansku ishranu i smanjivanje životinjskih masti najlakši način da se izbegnu razni zdravstveni rizici.

Recite „ne“ svojoj želji za slatkim

Postoji jasna i dokazana veza između konzumiranja šećera i povećanog rizika od srčanih oboljenja, kao i drugih zdravstvenih problema povezanih sa povećanjem telesne težine.

Mnogima se neće dopasti savet da ukinu ili smanje unos slatkog, ali postoje razne zdrave alternative industrijskom šećeru.

Doktor preporučuje modifikovanje recepata kako bi se smanjio unos šećera. Na primer, on predlaže da se slatki sirupi koji se koriste za palačinke i vafle zamene kremom od voća.

Svetska zdravstvena organizacija, inače, preporučuje manje od 12 kašičica dnevno. Smanjenje unosa na samo šest kašičica (25 grama) pruža još više zdravstvenih koristi, prenosi Dailymail.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI