MISLITE DA JE VAŠE PREZIME SRPSKO? Evo zašto možda grešite, mnoga zapravo imaju tursko poreklo

Mnogobrojna prezimena koja danas nosimo potiču još iz perioda osmanske okupacije i imaju određena značenja kojih često nismo ni svesni.

Veliki broj reči koje svakodnevno koristimo vodi poreklo iz turskog jezika, što je očekivano s obzirom na to da smo gotovo pet vekova proveli pod osmanskom vlašću. Tokom tog dugog perioda, mnogi običaji, ali i imena i prezimena, ostali su prisutni u Srbiji i širom Balkana. Iako ih često smatramo domaćim, mnoga od njih zapravo imaju tursko poreklo.

Mirjana Teodosijević, univerzitetski profesor turskog jezika i književnosti i autorka nekoliko turskih rečnika, za portal „Sandžak.rs“ izdvojila je neka od najpoznatijih prezimena u Srbiji koja, iako prilagođena našoj tradiciji dodavanjem sufiksa -ić, imaju tursko poreklo i značenje.

Prezimena nastala od turcizama

„Sigurno i vi poznajete nekoga čije je prezime izvedeno od turcizma“, kaže profesorka Teodosijević i navodi nekoliko primera uz objašnjenja njihovog značenja: Abrašević (čovek pegavog lica), Amidžić (stric), Barjaktarević ili Bajraktarević (zastavnik), Borozan (trubač), Bulut (oblak), Vermezović (onaj koji ne daje), Delibašić (najbolji junak, zapovednik odreda delija), Delić (junak; stražar kod vezira i paša), Dizdarević (upravnik tvrđave), Dunđerski (stolar i zidar), Jaramaz (nepristojan, nestašan; onaj koji ne vredi), Karakašević (osoba crnih obrva), Karadžić (crnomanjast), Lagumdžija (miner), Malbašić (starešina mahale ili sela), Mutavdžić (zanatlija koji pravi prostirke i pokrovce od kozje dlake), Subašić (nadzornik imanja ili gradski nadzornik, „gradski menadžer”), Peškir (ubrus), Terzić (krojač), Topalović (hroma osoba), Tufegdžić (puškar), Uzunmirković (visoki Mirko), Šebek (pavijan; ružan i drzak čovek), Šišmanović (debeo).

Promene jezika kroz vreme

Profesorka Teodosijević naglašava da je važno imati u vidu da se jezici menjaju tokom vremena, pa se mnoge reči koje su nekada bile u svakodnevnoj upotrebi danas smatraju arhaizmima. Isto važi i za brojne turcizme koji su se odomaćili u našem jeziku, ali se u savremenom turskom jeziku više ne koriste.

„Sa turcizmima se ne treba igrati. Poznavanje turcizama ne znači da ćete moći da vodite čak i najjednostavniji razgovor na savremenom turskom jeziku. Ako planirate putovanje u Tursku, imajte na umu da su mnogi naši turcizmi u turskom jeziku odavno zastareli“, zaključuje profesorka Teodosijević.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI