KADA POGLEDI GOVORE VIŠE OD REČI "Godinu dana kasnije, opet sam bila u žurbi, a onda..."

Ne planiraš, ne očekuješ, ali odjednom shvatiš, ništa više neće biti isto.

Tog dana sam bila umorna, preplavljena obavezama, u žurbi, ne obraćajući pažnju na prolaznike, a onda se desio sudar.

Knjige su mi ispale iz ruku, papir se rasuo po pločniku, a ja sam se zbunjeno osvrnula i srela njegov pogled.

Tamne oči, osmeh koji razoružava, i taj trenutak u kojem sam znala da nešto počinje.

Pomogao mi je da pokupim stvari, izvinjavajući se i smeškajući se u isto vreme. Nisam ni stigla da izgovorim svoje ime, a već sam ga upamtila zauvek.

Danima smo se slučajno sretali ili možda i nije bilo slučajno?

Kafić na uglu, ista klupa u parku, pogledi u prolazu, a onda mi je prišao i rekao ono što sam osećala: "Ovo više nije slučajnost, zar ne?"

Tako je počelo, šetnje do zore, razgovori koji nisu imali kraj, dodiri koji su značili više od reči. Ljubav koja se ne planira, ali te pronađe kad si najmanje spreman.

Volela sam ga i voleo je mene, ali život ne bira uvek bajkovite završetke.

Otišao je, zbog posla, zbog snova, zbog života koji nas je vukao na različite strane. Rekao je: "Ako je suđeno, vratiću se", nisam mu verovala.

Godinu dana kasnije, opet sam bila u žurbi, preplavljena obavezama, ne obraćajući pažnju na prolaznike i eto ga opet sudar. 

Ovaj put, knjige su pale iz njegovih ruku.

Pogledali smo se i nasmejali. "Rekao sam ti da ću se vratiti."

Ovaj put sam mu poverovala.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI