NA MARSU JE BILO ŽIVOTA!? Zapanjujuće novo otkriće NAUČNIKA

Revolucionarna međunarodna studija fizičara otkriva da prepoznatljiva crvena nijansa Marsa možda nije nastala na način koji su naučnici dosad pretpostavljali. Novi dokazi sugerišu drugačiji mehanizam formiranja, koji bi mogao ukazivati na to da je Crvena planeta nekada imala vlažniju i pogodniju klimu za život.

Mars je vekovima poznat po svojoj karakterističnoj crvenoj boji, što je inspirisalo drevne civilizacije, poput Grka i Rimljana, da ga povežu sa bogom rata – Aresom, odnosno Marsom. Na Zemlji, crvene stene poput onih u Velikom kanjonu u Arizoni obojene su gvožđem oksidima koji nastaju reakcijom sa vodom i kiseonikom. Naučnici su dugo smatrali da je sličan proces "rđanja" kroz milijarde godina dao Marsu njegov prepoznatljiv izgled.

Nova teorija o formiranju Marsove prašine

Podaci koje su prikupili orbiterski i roverski uređaji pokazali su malo direktnih dokaza da je voda učestvovala u formiranju Marsove prašine. Istraživači su zbog toga verovali da su oksidi gvožđa na Marsu, posebno hematit, nastali u suvim uslovima kroz spore atmosferske reakcije.

Međutim, nova studija koja kombinuje podatke sa svemirskih letelica i laboratorijske eksperimente dovodi tu pretpostavku u pitanje. Naučnici su otkrili da bi crvena boja Marsa mogla biti posledica ferihidrita, minerala koji se brzo formira u prisustvu hladne vode. Ovo otkriće sugeriše da je Marsova površina možda oblikovana tekućom vodom u skorijoj prošlosti i u većem obimu nego što se ranije mislilo.

Da bi testirali ovu teoriju, istraživači su koristili napredne metode za proizvodnju prašine sačinjene od čestica sličnih onima pronađenim na Marsu – veličine otprilike jedne stotinke širine ljudske dlake. Analizirali su spektralne podatke te simulirane Marsove prašine i uporedili ih sa podacima koje su prikupili orbiterski uređaji proučavajući površinu Marsa.

Geološki brzi procesi i tragovi vode

„Pokušavali smo da stvorimo repliku Marsove prašine u laboratoriji koristeći različite vrste gvožđevih oksida. Otkrili smo da ferihidrit pomešan sa bazaltom, vulkanskom stenom, najbolje odgovara mineralima koje su letelice detektovale na Marsu“, objasnio je Adomas Valantinas, glavni autor studije sa Univerziteta Braun u SAD-u.

Nalazi sugerišu da ferihidrit može biti široko rasprostranjen u Marsovoj prašini i stenama. Istraživači veruju da je ovaj mineral nastao tokom kasnog hesperijskog perioda, pre oko tri milijarde godina, kada je Mars doživljavao intenzivnu vulkansku aktivnost u interakciji sa ledom i tekućom vodom. Prisutnost ferihidrita ukazuje na to da je voda možda igrala ključnu ulogu u oblikovanju Marsovog pejzaža, ali u kratkim, intenzivnim epizodama, a ne u dugotrajnim vlažnim uslovima.

Buduće misije i potvrda teorije

Mogućnost da je Mars imao vlažniju prošlost izuzetno je značajna, jer otvara pitanje da li je Crvena planeta nekada imala uslove pogodne za život. Iako simulirana prašina veoma dobro odgovara Marsovom tlu, neophodna je dodatna potvrda.

Naučnici se nadaju da će buduće misije, poput ESA-inog rovera Rosalind Franklin i zajedničke NASA-ESA misije za povratak uzoraka sa Marsa, pružiti konačne odgovore.

„Neki od uzoraka koje je NASA-in rover Perseverance već prikupio i koji čekaju povratak na Zemlju sadrže i prašinu. Kada te dragocene uzorke analiziramo u laboratoriji, moći ćemo tačno da odredimo količinu ferihidrita i shvatimo šta to znači za naše razumevanje istorije vode – i mogućnosti života – na Marsu“, objasnio je Kolin Vilson, naučnik Evropske svemirske agencije (ESA).

Ova studija predstavlja uzbudljiv korak ka razotkrivanju Marsovih misterija, dok buduće misije mogu dodatno rasvetliti drevnu klimu Crvene planete i njen potencijal za ljudsko naseljavanje u budućnosti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI