NA OVO DEFINITIVNO NISTE SPREMNI Otkriveno je kako će izgledati život na Zemlji 2100. godine

Od filmova poput Snežni voz do Dan posle sutra, holivudski studiji već decenijama prikazuju distopijske scenarije klimatskih promena. Međutim, naučnici upozoravaju da bi stvarnost mogla nadmašiti čak i najgore filmske katastrofe. Veštačka inteligencija (AI), koristeći najnovija naučna istraživanja, pruža nam zastrašujući pogled na budućnost koju bismo mogli doživeti do kraja ovog veka.

MailOnline je pomoću Googleovog AI generatora slika ImageFX stvorio vizualizacije kako bi svet mogao izgledati 2100. godine, temeljeći se na aktuelnim naučnim podacima. Rezultati su alarmantni: gradovi bi mogli završiti pod vodom, smrtonosni toplinski talasi mogli bi odneti milione života, a ekstremni vremenski uslovi postati svakodnevica, prenosi Daily Mail.

Nepovratno podizanje nivoa mora

Profesorica Julijena Strove, klimatološkinja sa Univerziteta Kolidž London, ističe da su najveći izazovi sa kojima ćemo se suočiti porast nivoa mora i ekstremni vremenski uslovi. „Sve će se to pogoršavati kroz vek ako ne smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte,“ izjavila je za MailOnline.

Kako se nivo ugljen-dioksida i metana povećava u atmosferi, ovi gasovi deluju poput pokrivača, zadržavajući toplotu i izazivajući porast globalnih temperatura. Prema podacima Copernicus Climate Change Service, 2024. godina bila je najtoplija dosad zabeležena, sa prosečnom temperaturom površine od 15,1°C. To je takođe prva godina kada su prosečne temperature premašile 1,5°C iznad predindustrijske razine.

Ako emisije gasova sa efektom staklene bašte ostanu nepromenjene, naučnici predviđaju da će do 2100. globalna temperatura porasti za 2,7°C u srednjem scenariju, odnosno čak 4,4°C u najgorem slučaju, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC).

Ovaj porast temperatura rezultiraće ubrzanim otapanjem ledenjaka. Profesorica Strove upozorava da će letnji morski led u Arktiku nestati znatno pre 2100. godine, a gubitak ledenjaka u Alpima mogao bi dosegnuti čak 75% u scenariju visokih emisija. „Arktik će biti neprepoznatljiv u odnosu na današnje stanje,“ dodaje.

Istraživači sa Univerziteta Nanjang Tehničkog u Singapuru procenjuju da bi globalni nivo mora mogao porasti za 1,9 metara do 2100. godine. To bi značilo da bi gradovi poput Londona, Kardifa i Njujorka mogli završiti pod vodom. Čak bi i poznato letovalište bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, Mar-a-Lago, moglo biti potpuno potopljeno.

Ekstremni vremenski uslovi i njihovi smrtonosni efekti

Do kraja veka, svet će biti svedok drastičnog porasta ekstremnih vremenskih uslova. Dr Suzana Bartington, profesorica ekološkog zdravlja na Univerzitetu u Birmingemu, naglašava kako klimatske promene značajno povećavaju učestalost i intenzitet toplinskih talasa, obilnih kiša, suša i požara, što će imati ozbiljne posledice na fizičko i mentalno zdravlje ljudi.

Promene u atmosferi znače da će moći zadržavati više vodene pare, što će dovesti do obilnijih padavina. Studija britanskog Meteorološkog ureda predviđa da bi do 2100. godine vremenski uslovi slični najkišovitijem danu ikad zabeleženom mogli postati deset puta češći.

Međutim, istovremeno će neka područja doživeti suše bez presedana. Do 2070. godine, prosečna količina kiše tokom leta u Velikoj Britaniji mogla bi se smanjiti za 47%, dok bi zimske padavine mogle porasti za 35%. Ovakve nagle promene povećavaju rizik od brzih poplava, poput onih koje su prošle godine pogodile Valensiju, uzrokujući najgoru ekološku katastrofu u istoriji Španije.

Mega-uragani, požari i zagađenje vazduha

Kako oceani postaju topliji, povećava se energija dostupna za stvaranje sve jačih oluja. Naučnici predviđaju pojavu „mega-uragana“, toliko snažnih da bi mogli premašiti postojeću Saffir-Simpsonovu lestvicu za merenje jačine uragana. Ovi „kategorija 6“ uragani mogli bi dostići brzine vetra od 309 km/h i izazvati podizanje nivoa mora za više od 7,5 metara.

Dok će neka područja biti pogođena olujama, druga će goriti. Kombinacija visokih temperatura i niske količine padavina stvoriće idealne uslove za šumske požare. Već sada postoje znakovi ovog trenda – požari u Los Anđelesu početkom 2024. godine odneli su 28 života i uništili više od 10.000 domova. Svetska meteorološka organizacija procenjuje da će učestalost ekstremnih požara porasti za 50% do kraja veka.

Osim fizičkih katastrofa, zagađenje vazduha postaje sve veća pretnja. Istraživanja objavljena u časopisu Nature Climate Change pokazuju da bi kombinacija klimatskih promena i zagađenja vazduha mogla uzrokovati dodatnih 260.000 smrti godišnje do 2100. godine. U nekim delovima sveta, poput Delhija, nivo zagađenja već sada daleko premašuje sigurne granice, a situacija će se samo pogoršavati.

Milioni mrtvih: Tamna prognoza za čovečanstvo

S obzirom na kombinovane efekte toplinskih talasa, zagađenja vazduha, suša i ekstremnih vremenskih uslova, naučnici predviđaju da bi milioni ljudi mogli umreti do 2100. godine. Studija objavljena ove godine sugeriše da bi smrtonosne temperature mogle uzrokovati 50% više smrti u Evropi do kraja veka. Čak i u najoptimističnijem scenariju, dodatnih 8.000 ljudi godišnje umiraće od posledica toplinskih talasa, dok bi u najgorem slučaju taj broj mogao dostići 80.000.

Naučnici sa Max Planck instituta predviđaju da bi kombinacija zagađenja vazduha i ekstremnih temperatura mogla rezultirati sa 30 miliona dodatnih smrti do kraja veka.

Još nije kasno za delovanje

Iako su ove prognoze alarmantne, naučnici naglašavaju da još uvek imamo priliku da promenimo tok budućnosti. Smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte i ulaganjem u čiste tehnologije, možemo izbeći najgore scenarije i osigurati održivu budućnost za naredne generacije.

Profesorica Strove zaključuje: „Ako delujemo sada, možemo ublažiti najgore posledice klimatskih promena. Međutim, vreme za delovanje brzo ističe.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI