Znali ste ga iz „Dva i po muškarca“, ali niste znali s kim je spavao, koliko droge je nosio u tašni i zašto je krio da je HIV pozitivan

Čarli Šin je godinama bio miljenik publike, producenta i tabloida. Ali ono što niste znali – ili niste mogli da znate – sada dolazi iz njegovih usta, bez ulepšavanja i bez izvinjenja. Netflixov dokumentarac aka Charlie Sheen daje mu priliku da prvi put javno ispriča sve što je godinama gurano pod tepih – od seksualnih odnosa sa muškarcima, do zataškavanja HIV dijagnoze, razvrata, droge, i potpune kontrole nad sopstvenim padom.

Život sa „boginjama“ i dnevni budžet od 20.000 dolara za eskort i kokain

U prvih pet minuta gledalac shvata da neće slušati klasičnu ispovest. Šin ne moli za oproštaj. On servira haos kao biografsku činjenicu. U nekom trenutku kaže da je živeo sa dve žene koje je nazivao „boginjama“, da je pio, drogirao se, imao seks u tri smene i trošio desetine hiljada dolara dnevno — bez trunke griže savesti.

Ono što šokira nije samo sadržaj, već lakoća kojom ga iznosi. Bez stida, bez patetike. Kao da priča o turneji, a ne o životnom brodolomu. Priznaje i seksualne odnose sa muškarcima, što je do sada bila potpuno nepoznata informacija za javnost. Otvoreno govori i o trenutku kada mu je dijagnostikovan HIV — i o tome kako je tu informaciju skrivao godinama, dok je nastavljao da živi istim tempom.

Dnevna soba kao bordel, set kao ratna zona

Deniz Ričards, bivša supruga, pojavljuje se kao jedan od retkih glasova razuma u dokumentarcu. Govori smireno, ali jasno: život sa Čarlijem bio je opasan. Njegovo ponašanje bilo je nepredvidivo, razorno i neizdrživo. „Nisam znala da li ću ga zateći živ ujutru“, kaže u jednom trenutku. Producenti serije „Dva i po muškarca“ nisu dobili prostor da ispričaju svoj deo priče. A ni kolege sa seta.

Taj manjak drugih glasova najveći je propust ovog dokumentarca. Šin priča, Šin dominira, Šin diktira ton. Otac, legendarni glumac Martin Šin, kao i brat Emilio Estevez – potpuno su odsutni. Njihova tišina više govori o porodičnoj dinamici nego sve rečenice koje Čarli izgovara.

Prva epizoda kao triler, druga kao pokušaj kontrole štete

Dokumentarac je podeljen u dva dela. Prvi je snažan, pun arhivskog materijala, intervjua, privatnih snimaka i izjava koje podsećaju koliko je Šin bio velika zvezda. Režija je dinamična, tempo brz, sve puca od energije i haosa koji se preliva sa ekrana. Taj deo funkcioniše gotovo kao triler, dokument o uništavanju sopstvenog života u realnom vremenu.

Drugi deo je znatno slabiji. Gubi ritam, počinje da se ponavlja, a najteža pitanja ostaju neodgovorena. Kako je izgledao njegov odnos prema ženama koje su ga optuživale za nasilje? Kako su ljudi u njegovom okruženju ispaštali dok je on „pobeđivao“? Gde je granica između autodestrukcije i čiste neodgovornosti?

Na ta pitanja ne dobijamo odgovore. Dobijamo Čarlijevu verziju. I ništa više.

Ispovest bez pokajanja i bez posledica

Možda najveća ironija ovog dokumentarca jeste to što, iako govori o poricanju, i sam učestvuje u njemu. Šin priča o svojim padovima kao da su to samo poglavlja u uzbudljivom romanu, a ne stvarne epizode koje su uništavale živote — uključujući i njegov. Umesto istinske samorefleksije, dobijamo pažljivo režirani pokušaj da ostane legenda. Samo sada u formi žrtve, ne heroja.

Ali ono što ostaje posle gledanja nije osećaj da smo videli osobu koja se promenila, već osobu koja i dalje igra ulogu. Ovog puta — u dokumentarcu o sopstvenom brodolomu.

Netflix je ponudio sve što publika voli: seks, droga, skandali, pad s vrha. Ali nije ponudio istinu do kraja. Ili nije smeo. Jer Čarli Šin, uprkos svemu, i dalje zna kako da režira sopstveni mit.

Ocena: 3.5 / 5

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI