Zanimljivosti koje možda niste znali o belom pokrivaču!

Sneg danas povremeno ili stalno prekriva čak 23 odsto Zemlje, ali tek retki znaju sve o njemu.

U doba polarnih hladnoća, samo se čeka da padne sneg - neizostavan za potpunu zimsku atmosferu, a po mnogima i čaroliju. Njegova prva pojava obično izaziva veliku radost, ali, na nesreću zimskih romantičara često jednako brzo i odlazi.

Sneg je u svom sastavu voda u čistom stanju koja se iskristalizovala u atmosferi, a iako je njegova osnova ista kao i kod vode ili leda, sneg se značajno razlikuje od kiše i susnežice.

Za razliku od susnežice, kod koje se kondenzovana vlaga u oblacima pretvara u kišne kapi i na putu do tla zamrzava zbog niske temperature, pahulje snega formiraju se već u oblacima pa se razlikuju od svih drugih padavina po svom obliku i strukturi.

Snežni kristali su zapravo kristali leda, a njegove oblike određuje geometrija molekula vode. U ledu se u molekulima voda veže u pravilne nizove, tvoreći heksagonalne kristale i zvezdice, koji su često pomešani s jednostavnim ledenim kristalima. Kod temperature više od -10 stepeni Celzijusovih kristali su obično slepljeni u pahuljice tankom prevlakom tečne vode. Oblici kristala su različiti pa se mogu pojavljivati u vidu heksagonalnih pločica, trouglova, prizmi, ili kao razgranati kristali.

U laboratorijskim eksperimentima s kontrolisanim uslovima utvrđeno je da pri različitim temperaturama, u intervalu od -3 do -20 stepeni Celzijusovih, nastaju pahulje koje se međusobno drastično razlikuju.

Na -5 stepeni Velzijusovih obično nastaju pahulje sa najdužim kracima, dok se između -20 i -15 stepeni Celzijusovih formiraju pahulje u obliku ravnih šestokrakih kristala. Tokom padanja iz oblaka prema tlu, kristali se međusobno sudaraju, spajaju, razbijaju, delimično tope ili spajaju s kišnim kapima, pa to sve utiče na konačan oblik snežne pahuljice.

Iz tog razloga je sneg koji pada najčešće nepravilnog oblika. Između kristala i pahuljica nalaze se praznine ispunjene vazduhom.

Veličina pahulja

Većina pahuljica ima prečnik od oko 2 cm. Ali, pod određenim okolnostima mogu da nastanu i pahulje veće od 5 cm u prečniku. Za to su potrebne temperature vazduha oko nule, lagani vetar i nestabilna atmosfera uz usmereno strujanje tečnosti i gasova.

Zašto sneg škripi?

Kad sneg padne na tlo, vazduh ostaje zarobljen između kristala, pa se zato čuje zvuk kad gazimo po netaknutom snegu. Zvuk zavisi od temperature, ali i od strukture snega. Tada dolazi do loma ledenih kristala kroz koje onda izlazi vazduh, a to je upravo zvuk škripanja koji čujemo.

Idealni uslovi za sneg

Istraživanja pokazuju da nikad nije prehladno za padanje snega. Sneg može da pada i na veoma niskim temperaturama vazduha, ako postoji vlaga i dizanje ili hlađenje vazduha. Tačno je da sneg najčešće pada na temperaturi vazduha oko 0 stepeni Celzijusovih, jer topliji vazduh može da sadrži više vlage.

Zašto je bele boje?

Vidljiva sunčeva svetlost je bele boje. Većina materija u prirodi upijaju (apsorbuju) deo sunčeve sveetlosti koja im daje njihovu boju. Sneg, međutim, odbija (reflektuje) većinu sunčevog svetla. Složena struktura snežnih kristala rezultira time da sneg ima bezbroj malih površina, s kojih se sunčeva svetlost uspešno odbija (poput bezbroj malih ogledala). Ono malo svetla što ipak uspe da upije, upija se ravnomerno u vidljivom delu spektra, što rezultira time da sneg dobija belu boju.

Bonus video