Zagrepčanka rodila dečaka brže nego što je očekivala

Ona i njen prekrasni dečak već uživaju kod kuće sa tatom Zvonimirom (26), koji se može pohvaliti da nije bio samo pratnja na porođaju, nego pomalo i babica.

Vanja priznaje da se ceo život pribojavala porođaja i tih najstrašnijih bolova koje majke opisuju. Sve se činilo još komplikovanije uz brojne epidemiološke mere zbog pandemije koronavirusa poslednjih meseci.

Do zadnjeg časa se ne zna hoće li muž moći u porodilište, porodilje se testiraju na ulasku u bolnicu, a ceo proces trijaže se produljuje. Tu je, naravno, i u poslednje vreme prisutan strah od zaraze.

"Uvek sam mislila kako će to izgledati, kako ću izdržati... Uglavnom, sve najgore. Bojala sam se horor priča i bila uverena da će moja biti najstrašnija i punila sam glavu time", iskrena je Vanja. Zbog toga je jako želela da tog jutra u KB-u Sestara milosrdnica suprug bude uz nju.

Sve je počelo oko 10 ujutro kao blaga menstrualna bol. Bila je u 39. nedelji trudnoće, ali je mislila da ima još koji dan do upoznavanja svoje bebe. Od jutra je bila u WC-u, ali je mislila da možda ima lažne kontrakcije. Tada je prokrvarila pa je par odlučio da krene u bolnicu. Sad kažu da se to srećom desilo jer bi se Vanja inače sigurno porodila kod kuće jer ne bi stigla do porodilišta.

Tokom vožnje ju je nekoliko puta obuzela blaga bol, imala je osećaj da mora na veliku nuždu, ali nije ni slutila da beba uskoro stiže.

Inače im do Vinogradske treba približno 45 minuta, a sad im je trebalo oko 20. Muž se prepao više nego mlada trudnica, pa je stiskao gas. Oko dva minuta pre bolnice Vanji je pukao vodenjak.

"Skinula sam se gotovo nesvesno iz pantalona. Muža su svi puštali odmah na rampi kad su me videli takvu polugolu. Ja sam ostala u autu, a muž je otrčao u bolnicu da pita sme li me otpratiti na treći sprat", priseća se trenutaka koje će sigurno mnogo puta u životu prepričavati. Misleći da je lažna uzbuna, Vanja je obukla pantalone, a muž je došao po nju.

Rekla mu je da bi radije išla stepenicama da se još otvori, ali muž i medicinska sestra su je ugurali u lift. "Preuzele su me sestre u ambulanti i ja stojim u šoku pred njima, a sestra me pita kolika je razlika u trudovima. Ja sam odgovorila da ne znam. Osetila sam nešto i stisnula dole još onako obučena. Sestra me je skinula tada. Da nije, mislim da bih svog dečaka istisnula u pantalone."

Sestre su je nekako stavile na sto, a Vanja je i dalje mislila da je još čeka dugo do porođaja.

"Mislila sam, reći će da sam otvorena pet centimetara, a sestra je rekla: 'Pa žena se porađa!' Ja sam se u šoku nasmejala: 'Isuse, šta rađam!?' Istisnula sam malenog u dva truda. Kad sam videla glavicu, počela sam se smejati i preplavio me takav adrenalin. Nisam mogla da verujem, stisla sam još jednom i moj život je bio na mojim prsima. Počela sam se smejati i ispitivati: 'Zar sam se ja porodila? Je li ovo stvarno? Ja ne verujem!" priča svoju neverovatnu priču o porođaju u bolničkoj ambulanti.

Do boksa nije ni stigla, nisu je stavili na CTG, niti su stigli napraviti test na koronavirus.

"Kad su mi ga stavili na prsa, taj osećaj se ne može opisati rečima", govori zaljubljena mama.

U bolnici već dugo nisu doživeli tako ekspresan porođaj. Vanja se porodila dva sata nakon početne sitne boli koju je osetila.

Dečak kome se žurilo da dođe na svet već uživa u svom domu, a mama ga obasipa pažnjom, ljubi, mazi i pazi.

"Žurio je jer je dan pre sa mamom zamotao 30 sarmi i ispekao tri pleha božićnih kolača. On je isto hteo na degustaciju", govori nežno Vanja.

Beba je spavalica i voli papati. "Muž stalno govori da nemam šta sad zvocati da nije bio na porođaju kad je bio skoro i babica. Neverovatno i nestvarno! Ovako mogu roditi svaki dan", zaključuje Zagrepčanka uz želju novim mamama da dožive sličan porođaj. Njoj će ova neobično teška godina ostati u najlepšem mogućem sećanju.