Đerdapska klisura dobila je na značaju i sada je po zaštitom Uneska

Ovu odluku je doneo Izvršni savet Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, na plenarnom zasedanju 1. jula, a potvrđena je odlukom Saveta Uneska za globalne geoparkove. Đerdap se tako našao među 15 novih geoparkova u svetu.

Geopark Đerdap zauzima površinu od 1.330 kilometara kvadratnih, a njegov najznačajniji deo je upravo Đerdapska klisura, najduža u Evropi, koja se prostira na više od 100 kilometara. Svojim složenim reljefom sa mrežom klisura, kanjona i dubokih uvala, značajno je svedočanstvo o geološkom i geomorfološkom razvoju Zemlje.

Iako prvi geopark (jedinstveno, geografski celovito područje sa lokalitetima i pejzažom od međunarodnog geološkog značaja i izuzetnim prirodnim i kulturnim nasleđem) na listi Uneska, Đerdap nije prvo naše prirodno blago uvršteno u svetsku riznicu. Pod zaštitom ove organizacije su, kako za "Novosti", kaže profesor Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, već dva rezervata prirode - biosfere: Bačko Podunavlje i Golija.

 

Ceo kanjon je proglašen za geopark, od sela Donja Radeka, odakle Brnjička reka pravi vrlo specifičan pejzaž od krečnjaka i peskovitih stena, a gde se razvio jedinstven biodiverzitet, nastavlja sagovornik:

- Bio je mukotrpan i težak posao, od nominacije do upisa, koji je trajao šest godina, ali sam veoma zadovoljan što je na kraju uspeo, uz sve pohvale ekspertima koji su u tome učestvovali - kaže predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom.