U dalekoj, dalekoj budućnosti, dugo nakon što umrete, na kraju ćete moći da oživite, naučnici vredno rade na tome!

Tako će i svi drugi koji su imali važnu ulogu u istoriji ljudske civilizacije. Ali u ovom scenariju povratak iz mrtvih je relativno normalan deo. Putovanje kući biće vraški čudnije od odredišta.

Evo kako će to ići dalje: Postoji grupa ruskih transhumanista i futurista koji to vide ovako: megastruktura poznata kao Dajsonova sfera mogla bi se iskoristiti za podsticanje veštačke inteligencije složenosti koja je trenutno nezamisliva, ali sposobna da ubere najveću količinu dostupne digitalne memorije iz svih dostupnih digitalnih memorija.

informacije pokojnika za rekonstrukciju tačne digitalne kopije. Ili nešto slično. Kada se operacija završi, taj digitalni identitet moći će, pomalo kao u San Juniperu, čuvenoj epizodi televizijske serije Crno ogledalo, nastaviti svoj život (ili započeti novi) u nekoj vrsti simulirane stvarnosti. Pa čak i kada se prividnoj evoluciji završi, u tom slučaju, oni će biti premešteni u neku vrstu simuliranog raja.

Pored televizijskih serija, prava ideja stoji iza Alekseja Turčina, koji o ovim pitanjima razmišlja otkako je 11-godišnji školski kolega umro kao dete, i njegovog kolege Maksima Černjakova, u članku pod naslovom Klasifikovanje pristupa tehnološkom vaskrsenju . Na njemu rade nekoliko godina i to zapravo predstavlja njihov plan C za vaskrsenje, jer se planovi A, B i D odnose na produženje biološkog postojanja, višegodišnje krioprezervacije i ambicioznu kvantnu besmrtnost.

Turčin je 2007. godine počeo aktivno da učestvuje u ruskom Transhumanističkom pokretu, takođe se lansirao u politiku i posvetio je dušom i telom svom životnom putu ka besmrtnosti, beležeći sve aspekte svog života i svojih dana. Na primer, zapamtite svaki san, svaki razgovor i svakodnevna iskustva koja imate. Kaže da je to neophodna platforma kako bi se osiguralo da veštačka inteligencija budućnosti može da rodi njenu digitalnu kopiju u tačno mentalnim uslovima i što je moguće vernije onome što je bilo u „prvom“ biološkom životu.

Osnovni korak, objašnjava Turčin za PopMec, je sledeći: kada se napravi digitalna kopija, sve će biti moguće. Na primer, biće moguće za tu daleku budućnost koju je zamišljao transhumanista, integrišući je u kopiju svog organizma veštački reprodukovanog iz tragova DNK. Osnovni problem je u tome što bi se radilo o oživljavanju, pre svega u digitalnom formatu, svih ljudskih bića za koje postoji dokumentovan trag. Nekoliko milijardi ljudi. Neodrživa operacija sa energetskog i nadasve računskog gledišta. Za ovo, objašnjavaju dva futurologa, potrebno nam je nešto poput Sunca, Dajsonove sfere koja će podržati čitavu globalnu operaciju vaskrsenja.

Šta je Dison sfera? Potpuno hipotetička megastruktura koju je 1960. zamislio fizičar Friman Dison u studiji pod nazivom „Traženje veštačkih zvezdanih izvora infracrvenog zračenja“. To je neka vrsta ogromne školjke kojom se omotava zvezdno telo kako bi se uhvatio bar deo njegove čudovišne energije koja se oslobodi (za samo godinu dana naša zvezda emituje nešto poput 12 biliona džula, pretvarajući beskonačno mali deo svoje mase u energiju). Više od jedne strukture, gusti sistem satelita posvećenih konverziji sunčeve energije, povezan međusobno.

Ovaj materijal, uz svo dužno poštovanje vrlo vatrenog pokojnog Disona i takođe ruskih transhumanista, ne može se izgraditi. U stvari, to će uvek biti potpuno nepraktično, objašnjava Stuart Armstrong sa Instituta budućnosti čovečanstva na Oksfordu, stručnjak za megastrukture. Zatezna čvrstoća potrebna da bi se sprečilo da se hipotetička Dison-ova sfera sama pukne daleko premašuje snagu bilo kog poznatog materijala, kaže stručnjak. Takođe, struktura se ne bi gravitaciono vezala za svoju zvezdu na stabilan način. Ako bi bilo koji deo sfere bio gurnut bliže zvezdi, na primer udarcem meteorita, taj deo bi se prevlačio prema zvezdi, stvarajući nestabilnost i urušavajući sistem.

Šta vi mislite o ovom oživljavanju i da li bi ste pristali na tako nešto, pisite nam u komentaru.