Srbin smotao Argentinku na brodu, a sada su uplovili i u bračne vode: Naši narodi su ISTI!

O tome da li je Volt Dizni uspeo da zauvek promeni svet, moglo bi se mnogo razgovarati. Ali, Cecilija Beatris Dijaz Lekić (40) iz Buenos Ajresa i Predrag Lekić (34) iz Zaječara kažu da im je promenio život. Tačnije, jedan od kruzera sa imenom slavnog animatora. Čuveni Diznilend na vodi, koji isplovljava iz Orlanda, kumovao je da Argentinka i Srbin uplove u bračne vode!

Posle devet godina zajedničke plovidbe svetskim morima, mirnu luku pronašli su u Beogradu. Predrag se minulog januara, dva dana po povratku u Srbiju, zaposlio u jednom prestižnom beogradskom restoranu, dok Cecilija otad intenzivno uči srpski kako bi i ona ovde pronašla posao. Sa iskrenim, širokim osmehom, srdačno su dočekali novinare u stanu na Mirijevu, i sa zadovoljstvom ispričali svoju ljubavnu priču.

- Kad sudbina deli karte ljubavi, prepreke ne postoje - kaže Predrag. - Moj brat Mladen je nekoliko godina radio sa Cecilijom na tom Diznijevom kruzeru, pa sam je znao sa bratovih fotografija.

Upadicu da je još tada bezecovao Ceci, kako je iz milošte zove, Predrag kategorično demantuje:

- Nije tačno, ali jeste da je Ceci bila prva osoba koju sam sreo kada sam, te 2010, ušao na brod. Od tada smo se družili, a ona me na srpskom oslovljavala "mali brate", jer je znala da me Mladen tako zove. Narednih godina smo se družili, kad god smo mogli, jer smo oboje, kao hostesa i konobar, imali mnogo posla. Ljubav se rodila tek 2016, a zaprosio sam je godinu kasnije.

Svadba, sa crkvenim i građanskim venčanjem, najpre je bila u Zaječaru 11. 11. 2017. u 11 časova. Među 200 zvanica, bili su i nevestini roditelji Beatris i Horhe.

- Sve smo organizovali telefonom i preko interneta, uz veliku i nesebičnu pomoć Predragovog drugog brata Nenada - priča Cecilija. - Bilo je veselo i mnogo lepo, kako to nalažu srpski običaji. A, venčanje u Buenos Ajresu bilo je 23. juna prošle godine. Budući da u Argentini priznaju i crkvene i građanske brakove sklopljene u Srbiji, kod nas smo organizovali slavlje i običaj blagosiljanja burmi, koje je obavio sveštenik u našoj katedrali. Prisustvovali su Predragovi roditelji, brat i snaja, a bilo je i još 40 gostiju. Veselje je trajalo gotovo ceo dan.

Na svadbama u Srbiji i Argentini kaže da je shvatila koliko su dva naroda gotovo ista, iako udaljena više od 11.500 kilometara:

- Sličnost je neverovatna. Imamo iste navike i temperament, bučni smo, volimo veliko društvo kad se na feštama dobro jede i pije. I hrana nam je ista, osim što Argentinci jedu više junetine. Zajedničko nam je i pričanje uglas, pri čemu, ipak, svak svakog razume. I tamo i ovde, svi se u sve razumeju, a kad se na bilo kom polju gubi - kriv je sudija. Hiperinflaciju koja je bila i tamo i ovde, da ne pominjemo. No, najlepša spona nam je što je za oba naroda porodica na prvom mestu. Zato jedva čekamo da se ostvarimo kao roditelji. To nam je, sada, najvažnije.

Uočili su Cecilija i Predrag i vrline i mane naroda sa kojim su se orodili.

- Srbiju volim jer je mnogo sigurnija od Argentine, gde ima mnogo uličnog kriminala - kaže Cecilija. - Srbi su zaista otvoren, topao narod, ali ponekad su lenji. Za ova četiri meseca u Beogradu, primećujem da ne vole da se kreću, da šetaju. Pre će se gurati u prepunom autobusu ili čekati naredni na stanici, nego prepešačiti tri stanice.

Predrag kaže da se Srbin i Argentinac posle pet minuta već "poznaju 100 godina", ne krije ni da ga je Buenos Ajres lepotom osvojio, ali je ulični kriminal za njega bio veliko iznenađenje:

- Svi nose rančeve ispred sebe, a na zgradama su rešetke na svim prozorima sve do trećeg sprata. Kretanje ulicama zahteva veliki oprez, ali lepotu argentinske prestonice ništa ne može da zaseni.

Obišli svet

- Mnogo smo putovali i obišli ceo svet - kaže Cecilija. - Od svega što smo videli meni su se najviše dopale SAD, a Predragu Čikago, dolina Napa u Kaliforniji i plaže Bahama za koje tvrdi da su najlepše na svetu. No, bilo je i strašnih prizora, poput onoga koji smo videli na Svetom Martinu 2017. posle uragana "Irma". Prizor je bio strašan, sve je bilo uništeno, mnoge plaže više ne postoje. Trebaće im mnogo godina da se oporave.

Vreme je za decu

- Na brodu smo radili do decembra prošle godine, a onda smo shvatili da nam je dosta kruzera, pakovanja i raspakivanja kofera, i da je vreme za decu i porodicu - priča Predrag. - Sada nam je potrebna mirna luka. Dilema je bila da li da živimo u Srbiji ili u Argentini. Prevagnula je Srbija, jer je u Evropi, mnogo se bolje zarađuje i živi.