Legende su zaslužne za pogrešan naziv dok je istorija neumoljiva

Gradnja na Gardošu je završena 5. avgusta 1896. godine, a njeno svečano otvaranje bilo je 15 dana kasnije, 20. avgusta 1896.

Milenijumska kula zapravo je jedna od sedam spomenika potpuno različite arhitekture kojim je Ugarska htela da obeleži svoju hiljadugodišnju državnost. Naime, prema legendi, Mađarska je nastala spajanjem sedam plemena pa je zbog toga bilo simbolički važno podići i sedam spomenika.

Dva posvećena ovoj godišnjici izgrađena su u Mađarskoj, dva u današnjoj Slovačkoj , jedan u Ukrajini, jedan u Rumuniji i ovaj sedmi - Zemunska kula koji se i jeste nalazio najjužnije. Centralni Milenijumski spomenik podignut je u Budimpešti i nalazi se na Trgu heroja.

Do današnjih dana, osim Zemunske kule, opstali su još samo spomenici u Mađarskoj , dok su ostali porušeni, pa Milenijumska kula predstavlja jedini takav spomenik Mađarske carevine, koji je ostao na teritoriji drugih država.

Ipak, jedan drugi mit zaslužan je za ime koje se mnogo češće pominje u pričama Zemunaca. Naime, pre nego Milenilumska ili čak i Gardoš kula, Zemunci će vam reći da se ona zove kula Sibinjanin Janka.

Sibinjanin Janko je zapravo Janoš Hunjadi, mađarski vitez koji je 1456. godine pobedio Tursko carstvo, odbranio Beograd i ostvario najveća pobedu hrišćana nad Osmanlijama u 15. veku.

Samo tri nedelje po okončanju bitke, dok je slavlje zbog pobede još trajalo, Hunjadi je umro od posledica kuge, priča kaže, baš u jednoj od kula srednjovekovne tvrđave na Gardošu.

Sve ovo dešavalo se 440 godina pre zidanja Milenijumske kule sa kojom Sibinjanin Janko nije imao nikakve veze, ali je njegov kult u narodu i dalje bio jak, pa nije prošlo mnogo pre nego što su mađarsku kulu Srbi prozvali – kula Sibinjanina Janka.