Ranije se verovalo da je kupanje odgovorno za kugu: "Ljudi su prestali da se peru od straha" i zavladala je panika

Kako ste znali da dolazi kuga? - Jedan od poljskih lekara krajem 16. veka ponovio je mišljenje da ako želite da proverite da li se približava kužni vazduh - jer su se već izlegle žabe, iznad grada su već bili nanizani oblaci u opasnim oblicima - prva stvar, treba meso izložiti vetru. Kad istruli, znači da već nije dobro - kaže istoričar na Naučnom radiju prof. Mišeł Kopzinski sa Univerziteta u Varšavi.

Trulim vazduhom pokušavalo se (relativno) medicinski objasniti poreklo epidemija desetkovanja gradova i sela. Ovo uverenje je dovelo do društvenih promena. Suprotno popularnom verovanju, o higijeni se vodilo računa u srednjem veku, ali je konačno pranje zaustavljeno. - Negde na kraju srednjeg veka, kada je već postojala ova pošast koja se ponavljala, kada su lekari "shvatili" da infekcija dolazi iz lošeg vazduha, da kada ste se umili i disali kroz kožu, vi ste ranjiviji, onda je preporuka glasila: ne kupajte se - dodaje prof. Kopzinski. Otuda i savremeni pristup higijeni sa dalekosežnom rezervom. Ali želeli su da budu i dalje čisti - otud bele manžetne košulje.

Kada je izbila kuga, elite su pobegle iz gradova. Lekari su često pratili bogate. Neki su ostali sa seljanima, u njihovim poznatim ptičjim maskama. Unutra su bile, na primer, krpe sa sirćetom. Ništa lepo.

Gradovima su vladali gradonačelnici kuge, inače poznatiji kao gradonačelnici vazduha. Jedan od njih, Lukas Drzev, farmaceut i gradonačelnik u Varšavi tokom epidemije 1624–1626, ima svoju ulicu u glavnom gradu.

Kada je otkriveno da su mikroorganizmi odgovorni za pošasti? Prve takve ideje pojavile su se u 16. veku, ali Luis Pasteur, koji je bio hemičar, a ne lekar, morao je to da dokaže. - Njegova zapažanja, koja su dovela do otkrivanja mikrosveta, nisu imala nikakve veze sa medicinom. Ovo je bilo istraživanje zašto vino kiseli. I ovako je otkrio bakterije - kaže prof. Kopzinski.