Prva reportaža u Jugoslaviji nakon černobiljske katastrofe, na krovu stručnjak, oko ljudi OTROV!

Maj 1987: O černobiljskoj nesreći i nastavku rada atomske centrale, tj. dva njena reaktora, napisano je mnogo novinskih tekstova. U njima su stručnjaci izneli svoja gledišta o tome zašto je do katastrofe došlo. Ipak, mnogo je toga ostalo misteriozno i neobjašnjeno. U tim tekstovima nije bilo izjava onih koji su bili neposredno uz reaktore i koji danas tamo rade.

Zahvaljujući angažmanu Vjesnikovog dopisnika iz Moskve, Branka Vlahovića - Studio objavljuje ekskluzivnu reportažu koju su za nas napisali novinari moskovskog radija Igor Gorjaev i Aleksej Gluhovski. Oni su bili u Černobilju i tamo su razgovarali s ljudima koji su bili svedoci drame...

Prvi susret s Černobiljom zaista je šokantan. Čovek se oseća kao u nekom krajoliku iz naučne fantastike. Gde god da se okrene, vidi neke čudne znakove. Velikim slovima ispisano je: Opasno - radijacija. Malo dalje od tog znaka opet natpis: Oprezno, zemlja je kontaminirana!

U zgradi u kojoj je smeštena državna komisija koja rukovodi radovima na saniranju posledica černobiljske katastrofe dočekuje nas Aleksandar Kovaljenko. On je načelnik Odeljenja za informisanje. Niko ne bi pomislio da je taj četrdesetogodišnjak "zaradio" čak 25 rendgena. On je pre bio zamenik direktora černobiljske atomske centrale.

Černobilj je udaljen od centrale petnaestak kilometara. Kao što je poznato, svi stanovnici Černobilja su evakuisani. Ipak, u Černobilju se oseća život. Na ulicama je mnogo automobila i različitih mašina, ljudi se kreću na sve strane, tu su građevinari i radnici ostalih struka, kao i vojnici. Svi su oni privremeni stanovnici Černobilja. Živeće ovde mesec ili najviše dva.

Putem do atomske centrale kreću se teška vozila. Prolazimo kroz pusta sela. Već celu godinu u tim kućama nema domaćina. Kada će se u njih vratiti ljudi? Možda će pri kraju sledećeg veka na ta mesta dovoditi ekskurzije da bi turistima pokazali kako su izgledala ukrajinska sela u prošlom veku.

Petnaestak kilometara do atomske centrale prešli smo automobilom za pola sata. Što smo se više približavali odredištu, nailazili smo na sve više dalekovoda. Od oktobra prošle godine oni ponovo prenose struju. Prva dva energo-bloka opet rade, osiguravaju struju za potrebe dva miliona stanovnika.

Stručnjak na krovu

Stigli smo do atomske centrale. Sve su zgrade belo-plave, jedino je na kraju - crni sarkofag.

- Danas nema apsolutno nikakvog negativnog uticaja na okolinu, zahvaljujući sarkofagu. Dakle, on ne dopušta da iz oštećenog reaktora izlazi radioaktivna prašina - priča nam Vladimir Ščerbina, glavni stručnjak za osiguranje od radijacije. Dva dana pre našeg dolaska u Černobil Ščerbina se popeo na krov sarkofaga i po njemu "prošetao". Dakako, popeo se na krov sarkofaga ne zato što je to želeo nego da proveri kakvo je stanje.

- Doza radijacije koju sam dobio za vreme "šetnje" po krovu u postocima iznosi 20 posto ili petinu od količine koju može dobiti radnik zaposlen u atomskoj centrali tokom jedne godine- kaže Ščerbina.

- Odakle ta radijacija ako je sarkofag potpuno siguran - pitamo Ščerbinu. Kaže nam da još nije do kraja sprovedena deratizacija krova atomske centrale. Sada se radi na "čišćenju" krova susednog, trećeg reaktora.

Ščerbina kategorički tvrdi da je sa sarkofagom sve u najboljem redu i da će se zagađenost još više smanjiti kad se očisti krov trećeg reaktora. Na tim se poslovima sada radi. Takođe se mora poseći obližnja šuma i očistiti zemlja oko centrale jer je ona zagađena. Ali, pre nego što se bude posekla šuma i skinuo sloj zemlje, moraju se iskopati veliki "grobovi", gde će se zakopati zagađeno tlo i drveće. Tamo će se zakopati i tehnika koja je korišćena u saniranju nesreće.

Trenutno u černobilskoj atomskoj centrali radi oko tri i po hiljade radnika. Velika većina njih je radila i pre u toj atomskoj centrali. Radi se po pola meseca. Dok jedna grupa radi petnaest dana, druga se polovina odmara sa svojom porodicom u Kijevu.

Dok rade, energetičari žive u selu Zeleni mis (mis - u prevodu greben). Selo je udaljeno tridesetak kilometara od atomske centrale. I ovde je stroga kontrola. Pre svega, niko od nezaposlenih ne može doći bez dozvole u tu zelenu enklavu. I oni koji imaju propusnicu za ulazak u selo energetičara moraju proći dozimetrijsku kontrolu.

Kad smo tamo stigli, dočekali su nas dozimetristi i pregledali od glave do nogu. Upalila se zelena lampica - sve je u redu! Oni kod kojih se prilikom pregleda upalila crvena lampica morali su da se očiste od radijacije.

Noć otkrila isijavanje

Inače, selo su sagradili Finci. To su dvospratne kuće. Sobe su zaista komforne. Svaka ima televizor u boji, radio, lep nameštaj. U selu je i poliklinika, rehabilitacioni centar. Sve je besplatno. Bili smo u restoranu. Svako uzima hrane koliko želi, a ona je vrlo ukusna. Mnogo je povrća. Obavezan je i desert. Dobija se i čokolada.

U selu energetičara sreli smo i razgovarali s Vladimirom Mihajljukom. On je bravar i radi u pogonu energo-blokova. Trideset i četiri su mu godine i već devet godina radi u černobilskoj atomskoj centrali. Njegove reči mnogo govore o tome kako su reagovali stanovnici toga kraja kad su saznali za nesreću u atomskoj centrali.

- Bio je petak, kraj radne nedelje. Pripremao sam se da s porodicom odem na selo kako bih popravio krov. Kasno uveče, najmlađi sin me je zamolio da mu pre spavanja ispričam bajku. Zajedno smo se uspavali. Usred noći probudila me supruga. Rekla mi je: 'Ustani! Nešto se dogodilo u centrali!' Naš stan je na devetom spratu i s prozora se vidi četvrti energo-blok. Dobro sam video dim i manji plamen. Nisam ni pomislio da je oštećen reaktor. Žena se bila probudila od udara koji je bio sličan potresu - priča Vladimir Mihajljuk.

- Čule su se sirene vatrogasnih kola i hitne pomoći. Sutradan je grad Pripjat živeo normalnim životom, kao da se katastrofa nije ni dogodila. Neki su otišli u vikendice, drugi da love ribu. Moj stariji sin krenuo je u školu. Sve je bilo uobičajeno, osim što je na ulicama bilo više milicije. Telefoni u atomskoj centrali nisu radili.

Toga dana, 26. aprila, letelo je mnogo helikoptera nad atomskom centralom. Ali, u gradu nije bilo nikakve panike. Tek naveče sve je bilo potpuno jasno. I - vidljivo! Naime, danju - dok je bilo sunca - nije se ni moglo videti isijavanje iz reaktora.

Noću sam dobro video sa svog prozora jaku svetlost iz reaktora, kao neki komad istopljenog metala. To je zračilo iz oštećenog reaktora. Ujutro, oko deset sati, lokalni radio je saopštio da će se u četrnaest sati dati važna informacija. Svi su ostali pokraj radio-aparata. Saopšteno je da će se ceo grad evakuisati. Uzeli smo dokumente i krenuli autobusima. Došla je vojska i policija i ispred svakog ulaza kontrolisala je da neko nije ostao. Nas su evakuisali u selo Zrka - rekao je Mihaljuk.

Mihajljuk je u svemu tome imao mnogo sreće. Naime, zbog rane na nozi koju je imao, dobio je upalu i vrlo visoku temperaturu, ali lekari su uspeli da ga spasu.

Kasnije su sve porodice dobile novčanu pomoć da kupe što im je potrebno za život.

"Glava porodice, dakle - suprug, dobio je četiri hiljade rubalja, žena tri hiljade, a svaki ostali član porodice po hiljadu i po rubalja. To je veliki novac. Ali, trebalo je kućiti se iz početk - priča Vladimir.

Sada on kao majstor zarađuje 570 rubalja mesečno. To je velika plata kad se zna da je u Sovjetskom Savezu prosečna plata nešto manja od 200 rubalja. Ali, i hirurg ima platu 200 rubalja, srednjoškolski profesor 140 rubalja. Dakle, Černobilci sada zarađuju više nego dvostruko.

Tačno je da su zaposleni u Černobilu stimulisani bolje od ostalih, ali tačno je i to da rade u mnogo težim uslovima. Pre nego što smo otišli, postavili smo im pitanje koje svakoga od nas zanima: može li se nesreća ponovno dogoditi?

-Ne - kategorički su nam kazali sagovornici - gorka lekcija iz te velike nesreće zauvek je naučena.

Mrtvi su snimatelji Lev Nikolajev i Aleksandar Krutov

Umrli su autori prvog dokumentarca o katastrofi u černobilskoj atomskoj centrali. Za tužnu vest nije se još znalo kad je nedavno na našoj TV prikazan taj film u kojem smo čuli panične reakcije pilota koji je helikopterom nadletao mesto nesreće - piše portal Yugopapir.